Delo

426 Д Е Л О — „Врло срећан човек, заиста!...“ рече с нервозним смехом писац, који зајеца кад га Рене испрати до уличних вратница, где га је очекивао фијакер, натоварен његовим пртљагом, па рече: „Ах! она Колета!... Сећате се кад сте дошли у Варенску улицу?... Боже ! што је била лепа тога дана!... Шалила се са мном на рачун жена... Е, па лепо! ја се стидим данас што сам љубоморан због једне жене, због једног чудовишта с којим се везала присно, у неколико дана, да је никако не оставља, њу, ту Алину Рајмонд, једну бесрамницу познату као такву у целом Паризу. Кад изговорим само њено име, уста ми се упрљају. То, не, не, не, не могу да поднесем, и ја одлазим... Нисам имао новца, можете мислити; пронашао сам једног зеленаша који ми је позајмио по шесдесет за сто. Тога пак, метнућу у моју прву комедију... Боље ме је послужио него трумадам Арпагонова,1 боље него лаута Болоњска, боље него обновљена грчка игра гуске2 * * и врло згодно да се време проведе кад човек нема шта да ради... Знате ли шта сам морао купити и продати реченом зеленашу, осем готовог новца?... Две стотине педесет мртвачких сандука!... Јесте ли разумели?... Је ли то огромно?... Најзад, тај зеленаш, па моја тетка из Оверња, којој сам писао подло; мој издавач, Париска смотра, коме сам обећао рукопис по уговору, писменом, молим вас... ја сам скупио десет хиљада динара! Ах! кад ме воз однесе, сваки обрт точка прећи ће ми преко срца, али ћу бежати од ње; а кад она дозна да сам отпутовао, из писма које ћу јој послати из Милана, како ћу се осветитити ја!...“ Трљао је руке весело, затим машући главом: „То је било увек као у балади о кнезу Олафу, од Хајнеа... Сећате се, кад говори о љубави својој вереници, а џелат стоји пред вратима... Увек је стајао тај џелат пред вратима собе, у којој сам љубио Колету... Али кад је узео сукње и лице једне Сафо,8 не, то је да човек цркне! Збогом Рене. Ви ћете ме видети само излечена“... И, од то доба, не би ниједне вести од тог несрећног пријатеља, на кога је Рене мислио нарочито кад би упоређивао жену коју је обожавао, и која беше тако достојна његове побожне службе, са опасном, са дивљом глумицом. Осуство Кло1 Трумадам: врста карташке игре. Арпагон: главно лиие у Молиеровој комедији Тврдица. Пр2 Игра која се игра са две коцке на картону где су насликане гуске. 4 Сафо, грчка песникиња слав ia са својих песама, и још познатија са порока, који се означује њеним именом. Пр.