Delo

Л А Ж И 427 дово му даде повода да се више никако не појави у фојаеу Француског Позоришта. Зашто да се излаже изливима увреда којим је Колета без сваке сумње обасипала свог побеглог љубазника кад је о њему говорила? Захваљујући том истом осуству, свака веза беше прекинута такође између песника и света где га је Ларшер штитио. Под утицајем своје младе страсти за Сузаном, писац Каваљера беше занемарио и најосновније дужности учтивости. Не само да није оставио карте код*разних жена ксје су га тако уљудно молиле, него чак није више завирио код књегиње. Ова пак, доста висока госпођа и доста добра жена у исти мах да је могла разумети нередовну природу уметника и опростити им те нередовности, беше рекла сама себи: „Било му је досадно у мојој кући“,.. и више га није позивала, не љутећи се. У осталом она беше заузета, у том тренутку, увођењем у своје друштво једног руског пијанисте и спиритисте који је тврдио да је у непосредној вези са Шопеновом душом. Рене, који је био миран са те стране, користио се љутњом г-ђе Офарел што нису, Емилија и он, дошли на онај познати ручак који се спремао недељу дана уз велике куповине по Паризу. Фресно је био отишао сам. „Да лепе проводње где си ме ти послала“! рекао је својој жени враћајући се. „Кад рекох за твоју главобољу, стара Офарелова пусти само једно ах! што ме пресече испод колена. Кад јој испричах да је Рене отишао од куће да обиђе једног болесног пријатеља — да чудна изговора, додајем, али даље!... она ми рече: — Је ли у неки дворац? — А за столом грешни Клод је платио трошак. Све је скинула с њега, ни косе му није остало!... И то ти је себичњак, и простак, и здравље је изгубио, и нема никакве будућности, па ово, па оно, и тра-ла-ла и тра-ра-ра... Ух... ух... Да није било пикета са чича Офарелом!... Опет ми је добио, матори ђаво... Ах! био је још и Пасар. Опомени ме да га препоручим нашем стрицу за школу Светог Андрије... Диван дечко. Међу нама речено, мислим да мала Розалија врда око њега“... Емилија се морала осмехнути на бистрину свога мужа. Раније јој се Г-ђа Офарел жалила на наметање младог професора цртања, и могла се сетити одмах да је позван у последњем часу, да би се показало да се у недостатку Ренеа, имају под руком други просиоци. Затим, Офарелове не дођоше читаве две недеље у кућу улице Коетлогон, оне које нису пропуштале четири вечери