Delo

Л А Ж И 431 одмах задобили Ренеа. Г-ђа Малвина Роле издавала се за удовицу. Званично је живела од мале ренте, коју јој је оставио покојни Роле, загонетна особа чије је занимање дефинисала речима: „Бавио се спекулацијом“. У ствари, лукава и фипа газдарица овог стана није никад била удата. Њу је, у том тренутку, издржавао један озбиљан човек, лекар из тог кварта, отац породице, кога је она примамила својим отменим изгледом и без сумње тајним средствима завођења, дотле да је од њега извлачила пет стотина динара месечно, плаћаних првог и тако тачно, као нека чиновничка плата. Како је она била пре свега уредна жена, она је намислила да повиси овај месечни приход одвајајући од свог стана, сувише великог за њу, три собе, од којих је једна могла биги салон, друга спаваћа соба, а трећа облачионица. Како су на степеницама постојала двоја врата, она би у могућности да од те три собе начини стан са засебним уласком. Готово елегантан намештај који је ту сместила долазио јој је од најгаднијег наследства. Била је, за десет година свога живота, наложница једног полуделог човека; плаћала ју је породица, која није хтела да то лудило буде објављено. По смрти несрећниковој, Малвина је примила двадесет хиљада динара, обећаних унапред, и задржала све што је украшавало ту кућу, позориште њеног чудног заната. Грозно и одвратно наличје ове личности није никад било познато Ренеу. Али у овом пространом Паризу, тако згодном за тајна љубакања, колико од лепих младића који иду на састанке по сличним местима, знају историју особе која им даје потпуно спремљено уточиште за њихову љубав? Песник није могао сумњати такође да је ова личност беспрекорног понашања видела Нс први поглед јасно његове намере. Казао је да станује у Версаљу и да је приморан да долази у Париз два три пута преко недеље. Из детињарије, изабрао је као своје лажно име назив јунака из романа који му се највише допао у младо доба, парадоксалног Алберта из Г оспођице де Мопен. Пишући ово име на дну обвезнице коју му Г-ђа Роле даде да погпише, беше метнуо на сто свој шешир, у чијем дну лукава газдарица прочита иницијале правог имена свога тренутног кирајџије, па прихвати: — „Хоће ли Господин Албер да се моја служавка прими такође и услуге? То ће бити педесет динара више на месец“... Она затражи ову претерану цену гласом тако невиним, а 'С друге стране, она се учини младићу тако висока особа, да се