Delo

Л А Ж И 433 нара годишње, а њена служавка за све послове примала је четрдесет пет динара плате! — Шта мари, она he се наплатити на ситницама: дрво за ложење, рубље, обеди, ако се икад младић реши да ручава ту, као што му она понуди. — „Да красне жене, и што ти је предусретљива..рече Рене Сузани кад га она упита за Г-ђу Роле. Али шта? Зар поверење песниково није било основано? Чему би му послужило да се баци, као што је Клод радио, на песимистичну анализу карактера те жене, сем да унапред погађа хиљаде опасних уцена које су уосталом уображене? Јер ако Малвина беше подводаџика, грамжљива и препредена, она је била грађанка, искрено жељна уважења, и која је намеравала, пошто скунатори нешто, да се повуче у своје родно место, у Турнон, па да тамо живи потпуно пристојно. Могућан скандал какве парнице где би њено име било умешано довољан је био да одстрани од њене маште сваки план велике подвале. Она је подизала овај култ поштовања до такве тачке, да она сама скова, односно свога кирајџије, а код вратарке, једну замршену лаж. Сузана и Рене били су љубак пар, проводе целу годину на селу и неки су даљни рођаци покојног Ролеа. Ова самададе, пре сваке тражње, оба кључа самозваном Алберу, само да би избегла ма и најнезнатније односе са вратарком. Шта се тицао Ренеа прави разлог ове предусретљивости ? Млади људи не размишљају о стварима које су погодне за њихове страсти. Они ступају тако на опасне путеве, али бар беру, бар миришу све њихово цвеће. Кад је овај прелазио Париз, идући *у тај мали стан у улици де Дам, нека музика му је певала у срцу, која је заглушавала жалосне гласове сумње. Његови састанци се догађали готово увек пре подне. Рене се такође није питао зашто је овај тренутак био најугоднији Сузани. У ствари, то беше време кад је она била најсигурнија да се измакне испред надзора Дефоржовог. Пре подне, хигијенички барон посвећивао се ономе што му је било најмилије на свету: своме здрављуУзимао је лекције у руковању оружјем, што је називао „својом пилулом кретања", касао је кроз алеје Булоњске Шуме, што је постојало „његово лечење ваздухом“; најзад „сагоревао је своју киселину", формула коју је чуо од доктора Ноаро. Дволична Богородица познавала је из основа овог човека, знала га да је везан ропски овом хигијеном као и Пол својом канцеларијом. Она је осећала несташно задовољство мислећи како њен муж седи у тој канцеларији, њен „дивни пријатељ" јаше своју кобилу ирДело, кн>. 64. 28