Delo

434 Д Е Л О ландске крви, а њен мали Рене улази код какве цвећарке икјпује цвеће да украси капелу њиховог миловања. Обично је бирао руже, црвене руже као усне своје пријатељице, бледе руже као њени образи у тренутцима умора, живе, свеже руже чији је мирис појачавао још више малаксалост од загрљаја. Знала је да њен млади љубазник, док се она са своје стране, примицала ка том нежном и потајном склоништу, стоји поред прозора и слуша шум фијакера што пролазе. Како ће бити срећан, кад се њена кола задрже пред кућом! Она би се пела уз степенице, а он би је очекивао, отворивши полако врата, да не би изгубио ни, једне једине, секунде, њеног милог присуства. Он би је држао ту, уза себе, прождирући је својим ћутљивим пољупцима који траже кроз вео свежу кожу и покретљиве усне. И тада би их готово одмах односила чежња што је Сузана обожавала; он је падао у занос што је она његова, па би је свлачио уздрхталим рукама и све милујући, — ах! какво миловање! Велика заводљивост младе жене и њена висока умешност састојали су се у чуеању њеног невиног израза девице посред најгорег нереда. Њено чисто лице чинило се као да не зна за предусретљивост остатка њене личности, и захваљујући овој идеалности физиономије, задржане кроз све што је следовало, могла је, не падајући, учити Ренеа љубави, као откривајући заједно с њим тајни свет чулног живота. Ова животињска страст образовала је искрену позадину њених односа са младићем. Та иста страст је била узрок честом заказивању ових састанака, у које је чудно створење доносило душу потпуно срећну, потпуну чисту такође од сваке гриже савести. Она је припадала, без сумње наслеђем, будући ћерка једног државника, великој раси предузимљивих бића чија је главна црта дељива способност, ако се тако може рећи. Та бића имају моћ да вуку пуну корист од садашњег тренутка, а да ни оно што је прошло ни оно што ће доћи не буни нити заустдвља њихово уживање. Сузана је била организовала део свога живота додељен Полу, део свога живота додељен Дефоржу. За део времена, у којем се давалу Ренеу, она му је припадала цела целцата, обуставивши тако потпуно остатак свога живота да јој је требало размислити па да сазна да лаже; а она је слабо водила рачуна о овим невеселим расуђивањима, док моћни опијум уживања наваљиваше на њен мозак!... Били су ту, њен љубазник и она, у загрљају једно другог, навучене завесе, он је обожавао ту жену чија га је лепота задивљавала, чија га је интимна елеганцкја заносила. Волео