Delo

438 Д Е Л О ме је она волела! Није се бранила и ја сам је имао већ исте вечери. То беше други пут како се сретамо. Разумете ли, да сам био толико луд да сам могао очекивати ма какву верност од једне цуре која се тако баца на мене?... — Хоћете ли у моју ложу“? рекла ми је, кад се појавих у кулисама; и ми одосмо. Не бесмо ту ни четврт сата, а она већ притискаше своје усне на моје, с оним губљењем главе готово боним какву сам је увек видео у задовољству: — „Ах“! рекла ми је, „ево часа који толико желим“!... Лудак, требало ју је узети као што се давала, као једну дивну куртизанку, луду од свог тела и од мог,. да је среће, и сетити се да су жене са другима тачно исте као> с нама... Место да... (Наставиће се) С ФРАНЦУСКОГ ПРЕВЕО М. М. У.