Delo

440 Д Е Л О социјалне економије, етнологије, историје и њене философије, социјалне психологије и др.). Заиста, ако се и за једну науку могло у своје време рећи да је и сувише новаторска, за социологију постоји бојазан да она то ни у довољној мери није. Кад социолози говоре о утицају средине, упућују их на Монтескија; ако студирају социјалну поделу рада, цитира им се Адам Смит; покушају ли изучавати прошлост, пребацује им се да задиру у историју; узму ли конструисати теорије, оптужују их да улазе у домен философије историје. Тако су њезине границе биле час и сувише широке, час преко мере узане и таман кад је имала да обухвати све социјалне науке, њој је запретила опасност да изгуби и свој сопствени домен. Чудновато на први поглед; сасвим разумљиво кад се мало дубље загледа у ствар. Јер социологија као наука о друштву, законима и формама његова живота има за предмет изучавања феномене сложене и изукрштане; њезин терен је еластичан и колебљив; појаве које она изучава и економске су и социјалне и философске и историјске природе у исти мах, међутим форме друштвеног живота мењају се без престанка: ако једне изумиру, друге се појављују. И тако домен чисто социолошких опсервација не може никако да добије фиксиране границе. Све то, и још многе друге незгоде са којима ова социјална наука има да се бори, натерало је социологе на заједнички рад. У томе циљу основани су у културним земљама (Француској, Италији, Енглеској, Белгији, Немачкој, Аустрији) нарочити институти за социологију, покренути многи часописи (нарочито у Француској, Белгији и Италији) око којих су искупљени најзнатнији данашњи социолози и створена нарочита међународна библиотека за социологију, у чијем издању излазе новије интересантније социолошке студије. Тако удруженим снагама имају сад да се расправе најосновнији социолошки проблеми, утврде општи и главни појмови, да се отклоне несугласице, рашчисти земљиште и утре пут за солидан и успешан развитак ове и нове и важне и необично интересантне науке. У том погледу најважнији је и најширег обима Међународни Институт за Социологију (који је, истина, и бројем представника и званично понајвише француски институт) који је 1893 год. основао Worms и који има своја два часописа : један редовни, Revue internationale de sociologie и други периодични: Annales de Г Institut international de sociologie. A то друштво одржава (од прилике) сваке треће године по један кон-