Delo

СОЦИЈАЛНИ ПРЕГЛЕД 441 грес на коме се третирају важнија питања. До сада је таквих конгреса било седам. Из почетка је дискусија на њима била слободна и у главном се водила на чисто доктринарном пољу. Доцније, нарочито на последња два конгреса, дискусија се окренула више практичким проблемима, остајући у границама претходно одређеног програма. Тако 1906 год. на конгресу у Лондону расправља се питање о социјалним борбама, а 1909 г. на конгресу у Берну, питање о друштвеној солидарности. О овој последњој и ми мислимо овде говорити. II Факат друштвене солидарности није запажен тек у наше време. Али, ако су на њега обраћали пажњу и неки старији аутори, заслуга је тек модерних, што је он постао предметсм озбиљног изучавања и после живог и свестраног претресања заузео место једно од основних закона друштвеног живота. У новије време, и нарочито у Француској, идеја о друштвеној солидарности почиње се нагло развијати и у ширину. И, ма колико била нападана и злоупотребљавана, она је продрла у врло значајне науке: биолошке, баш као и у правне, моралне и економне. Сада је она добила — и сваким даном добива све више места у законима приватног као и јавног права. Чак у грађанским законима и чак на земљишту једне апсолутне индивидуалистичке институције као што је приватна својина (коју је дошла да ограничи). А један од најзнатнијих државно-правних писаца у Француској (Duguit) конструисао је цео свој систем јавног права на овој идеји. Шта је друштвена солидарност? Један факат који произилази из друштвеног живота и који, будући му прва последица, постаје затим фактор његовог даљег развитка. Један појав који узет у свом најширем обиму, представља заједно са борбом за опстанак темељ социјалне зграде. Човек живи у друштву, он је увек живео у друштву, он не може не живети у друштву. По томе, сваки човек сачињава — као што је увек сачињавао и као што ће увек сачињавати један део људске групе. Истовремено кад и човечија индивидуалност, постоје у људској групи везе које га доводе у односе с другим људима, јер ко каже: човек, каже: друштво, а ко констатује друштво, констатује међусобну зависност људи који га састављају. ЈБуди могу бити данас мање, сутра више свесни те