Delo

446 Д Е Л 0 друштва за узајамну помоћ, у Енглеској за потрошњу, у Немачкој за кредит и т. д. Најзад, солидарност варира према природи средстава. Она е у том погледу слободна или принудна и, ма колико се желео онај први начин солидарности, факта нас уче да је принудна солидарност та, која се све више развија. 3. Какве су погодбе и узроци феномена солидарности? Било је писаца који су развитак солидарности доводили у везу са узроцима и погодбама физичке природе. Тако је на пр. Loria по кушао формулисати једанзакон: да број и важност институција солидарности достижу максимум у неплодним а минимум у најплоднијим земљама. Али је баш његов сопствени пример са развитком солидарности у северној и јужној Италији порекао генералну важност овог закона. Јер су, као што смо видели, институције солидарности развијеније у плодној северној него у неплоднијој јужној Италији. Међутим сви су конгресисти сложни у томе да развитак солидарности зависи од социјалних узрока и погодаба. Што се тиче ових последњих, нарочито се истичу: развијенији дух за предвиђање у једном народу; развијено осећање за удруживање и дисциплину; извесан ступањ културе; извесне психолошке одлике народа и др. Од социјалних узрока пак, на конгресу су нарочито истакнута следећа два: На првом месту борба. Она је увек била, као што је и данас, најмоћнији фактор солидарности. Институције борбе су од увек те, које имају највише карактерних црта солидарности. Синдикати, картели, трустови, народи у међусобној борби. За солидарностсиндикалну имамо масу примера у свакој земљи. АустроУгарска пак пружа данас најбољи пример за то, да је национална солидарност најчвршћа и најтешња онде, где су народи у међусобној борби. И у опште, национална солидарност нарочито порасте онда, кад наступе моменти опасности и борбе. Други узрок солидарности је правна принуда. Утицај овог фактора осећа сд нарочито у културнијим земљама. Био већи или мањи, ширио се у овом или оном правцу, утицај правне принуде заузима једн>» нарочито, засебно место кад је реч о солидарности. Јер за разлику од осталих фактора, правна принуда је једино средство којим друштво свесно остварује један идеал: она налаже извесним индивидуама или извесним класама један дуг, обавезу према другима а у име једног вишег интереса; на тај начин, она