Delo

СОЦИЈАЛНИ ПРЕГЛЕД 447 их, ма и против њихове воље, води остварењу солидарности (на np. порез, обавезно издржавање изнемоглих, законски обавезна заштита радника и др.). — Има истина социолога, који у овој принуди гледају извитоперавање природе солидарности. Али било њихово гледиште тачно или не, факат је неоспоран, да је данас и закон један од важних извора солидарности. То у осталом није тако чудновато. Сама природа солидарности не допушта лако остварење у свима њеним облицима. Има и таквих форма друштвене солидарности, за које је баш неопходна принуда. Четири разлога који извиру из дефиниције солидарности, говоре за то: 1. Што солидарност претпоставља жртву једног индивидуалног добра за добро колективно. Међутим традиционалан морал је индивидуалистички. 2. Жртве за колективно нису толико у природи човечијој. Човек увек јаче oceha индивидуално добро но колективно (и ако су њихови интереси нераздвојно везани). И зато ово последње има за њега мање важности него квантум индивидуалних добара. 3. Корист од солидарности је тек посредна за поједиице, а код извесних врста солидарности и за извесна лица, колективно добро нема никакве вредности, јер им не доноси никакве користи. 4. Најзад, солидарност, по дефиницији, значи жртвовање једног садашњег добра будућем. А свако садашње добро има субјективно већу вредност за човека, јер он има развијеније осећање корисности садашњег добра него неизвесног будућег. То су резултати које су социолози постигли на овоме копгресу. Као што се види, најзнатније место заузели су економски облици солидарности. То је можда дошло и отуда, што је на конгресу био заступљен велики број економиста; то је вероватно и за то, што су ти облици солидарности најзгоднији за издвајање и посматрање. Али једно је сигурно: чим се већина сагласила у томе, да се солидарност посматра не у опште но у појединим и конкретним облицима; и, чим се из низа тих облика изоставило посматрање породице и државе, природно је било да најважније место заузму економски и социјално-политички феномени, пошто •су они и најмногобројнији и најзнатнији. Живко ЈОВАНОВИЋ.