Delo

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД 455 струје која се одликовала једном специалном психологијом, а која је опет била директна последица радничког социалног положаја. Та духовна струја базирала је поглавито на незадовољству против постојећих односа између рада и капитала, и она је нашла свога одјека у покрету радничком. Први подстрек за један организован покрет раднички дали су неколико интелектуалаца, који су тај покрет подстакли из чисто идеолошких мотива под утисцима социалног покрета у страним земљама. 1 ај њихов покушај наишао је одмах на добар одзив у радничким круговима, под упливом предњих момената. Што пак и поред свега тога он прво време није узео ширих размера има се поглавито приписати политичким приликама, у којима се тада Србња налазила. Први зачетци радничког покрета датирају из год. 1891—3, када се он јавља као левица у тадањем „Занатлијском Савезу". Убрзо, 1895 год. та струја добија већ одређенији облик, чисто класни карактер. Она је довољно окарактерисана својим органом, који се звао „Социал-Дем ократа“. Али овај лист није био дуга века. Он је брзо престао да излази, да се исто тако убрзо већ 1897 год. појави нов орган ове струје под именом .Радничке Новине“. У ово доба почињу да се јављају просветнс радничка удружења, такође са чисто класним обележјем, која су бгла нека врста претеча будућих радничких организација — силдиката. Нема сумње да би се и ови убрзо појавили, да то нису омеле изузетне политичке прилике у земљи, под којима је ма накав раднички покрет био немогућан. Као жртва тих изузетних политичких прилика био је пао и орган раднички „Радничке Новине“, које су тада биле угушене. Од 1900—1902 год., када су се политичке прилике биле побољшале, чињени су разни покуша^ да се радничком покрету да новог живота, у коме циљу је гокретано више листова, као што су: Раднички Лист и Напре;, али су они сви један за другим угушивани, тако да се 1903 год. чије могао одржати ниједан раднички лист. Тек после политичког преврата у овој години наступа за раднички покрет у Србији шатан обрт на боље. Политичке слободе које су завладале под швим режимом, врло су повољно деловале на развој целокупног тадничког покрета. Први знак новога буђења радничког покрета 5ио је у томе, што су радници још при изборима у истој 1903 пд. покушали да истакну једног свога кандидата, који при том чак шта више за мало није био и изабран. У исто време покрен^те су понова „Радничке Новине“, као ор-