Delo

456 Д Е Л О ган радничке класе и тада су постављени и основи радничко-политичкој странци, преко које је започета енергична агитација за стварање радничких синдиката и груписање што већег броја радника око ових у циљу заштите њихових општих интереса. Овај рад уродио је убрзо одличним плодом. Наравно да он није показао свуда исте резултате, из простог разлога што ни психолошки преокрет код радничке класе није наступио свуда у истој мери. Нарочито је то спорије ишло код радника у занатским радњама који су доскора живели у еснафским традицијама. које су их онеспособљавале за класну борбу, какву морају да воде синдикати. Али су, како изгледа, благодарећи великој енергији носиоца овог новог покрета, и те тешкоће великим делом срећно преброђене, те стога видимо да се раднички покрет после 1903 год. почиње врло брзо да шири, и то у два правца: у политичком и чисто економском — стварање радничких организација — синдиката, који имају за циљ да побољшају содиални положај радника у сваком погледу. Данас после непуник десет година тога покрета ми смо у стању да сведемо билан: његов који је, мора се признати, врло повољан, за један тако млад покрет. Пре свега на политичком пољу он је показао доста задовољавајуће резултате. Он је успео да радничком сталелу да нарочито преставнике у парламенту, што јеод врло велике важности по будуће успехе. Осим тога он је и на пољу организовања радничке класе кроз синдикате показао такође доста iene резултате. О овоме даје нам Радничка Комора у свом гзвештају за 1911 год. детаљне податке, са којима вреди упознати читаоце, да би себи створили што тачнију слику о замашно:ти овога покрета. У 1910 год. докле датирају последњи подгтци Радничке Коморе,1 било је свега 22 синдикална савеза, са 209 локалних организација у којима је било свега 7418 чланош. На први поглед та цифра изгледа незнатна када се има у зиду целокупан број радника у опште. Али ако се загледа у фојни развитак како самих синдиката, тако и њихових чланова од 1903 год. па до 1910 год. онда се види да предње цифре илају да значе један знатан напредак синдикалног покрета у СрСији. Што се тиче синдикалних савеза, то видимо из предњег Јзвештаја Радничке Коморе да највећи број од њих води порекД) из 1903 год. Пре овога времена била су основана свега 4 гаква савеза. После 1 Извештај Радничке Коморе с. 29 — 30.