Delo

462 Д Е Л 0 да ли Младотурци треба да изађу на ове изборе, па је напослетку завршена одлуком да се појаве на изборима. Друго, затишје у спољној политици. На бојишту никаквих нових покрета. Очекују се резултати преговора за мир. Турска се није задовољила предлогом »Италије да прокламује независност Триполиса и спрема јој контра-предлог. Међутим стање на Балкану далеко је од затишја. У њему се oceha врење које је у стању да баци у пламен цело Полуострво. Beh иначе онемогућен положај хришћанског становништва погоршан је покољима у Кочанима, Сјеници и Беранима. У ваздуху који лебди тим покрајинама, oceha се да је немогуће више издржати такав режим. Турска задовољава захтеве Арнаута зато што их они оружјем траже, а ни прстом не мрда да побољша положај хришћана. То је индиректним путем показати хришћанима шта треба радити да се дође до задовољења. Невоља људе најлакше зближи. Невоља Срба и Бугара у Турској слична је, те није ни чудо што се изгледа дошло до споразума за заједничку акцију. У српско-бугарској штампи с једне и европској с друге стране одржавају се гласови, који нису категорички демантовани, о учињеном споразуму Србије и Бугарске на случај потребе. У политичкој историји Б. Полуострва то ће остати од несумњиво велике историјске важности. Срби и Бугари на крају крајева осетили су да им нема спаса без узајамне помоћи. Идеја о заједничкој акциЈи имала је у Србији од вајкада великих и озбиљних присталица. То није био случај са Бугарском. где су шовинистички осећаји отимали маха. Али се данас у том погледу учинио знатан корак. Целокупно бугарско јавно мњење сложно је да треба водити политику руку под руку са Србијом. Најшовинистичкији лист „Вечерња Пошта“, која је пре неколико месеци оспоравала Србији права и на Ст. Србију, пише неки дан: „Сад је моменат савеза између Србије и Бугарске. Он ће ускрснути изгубљене наде у Македонији и Ст. Србији, ободриће очајнике и малаксале духом. Савез ће показати целом свету да се судбина народа не решава само силом вулгарних материјалних интереса"... „Срби и Бугари треба да забораве сву прошлост. Моменат им налаже да дигну границе међу собом.“... За будућност Балкана ово је датум који се неће избрисати. У најскоријој будућности политика на Балкану имаће са свим другу физиономију. Тако су се испуниле речи које је у „Делу“ написао пок. Миловановић још пре 14 годипа : „Срби и Бугари