Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД Џон Стуарт Мил: О слободи. Посрбио кнежевић Петар А. Карађорђевић (II издање Свесловенске Књижарнице, Београд 1912, стр. 208, цена 3 динара). Џон Стуарт Мил (1806—1873) велики енглески мислилац чувенији је по својим идејама из психологије и логике, него као социолог и политичар. Познато је, да је Мил био на пољу логике главни представник индуктивног метода. Он је поставио чувену теорију експерименталног испитивања са четири различите методе. Једини извор сазнања по Милу јесте искуство, а једини допуштени метод у свима наукама без разлике индукција. Он је одбацивао признање макаквом закључку а priori, на чијој су егзистенцији инзистирали били Кант и његови следбеници. По Милу чак и у чисто математичким сазнањима, као и у принципу узрочности не огледа се ништа друго, до резултат једне емпириске индукције. Апстрактним идејама он је одрицао сваку реалност. Као и Огист Конт> тако је и Мил сматрао, да апсолутно не постоји и да су сви општи принципи чисто емпиричке природе. Кад се има на уму ово опште схватање Милово, онда се тек јасно разумеју његове идеје о питањима из друштвених наука и других области. Тако на пример у Етици, Мил одбацује свако трансцендентно и априористичко образложење морала, па истиче једно емпириско-утилитаристичко објашњење. Принцип морала у суштини је принцип корисности: стварање што веће среће и благостања за што већи круг људи. У његовој Националној Економији такође превлађује потпуно емпириско-утилитаристичко гледиште. Па та се црта истиче и у његовој студији „О слободи". Ту се не третира принцип слободе по себи, не истражује се његов основ из неке поставке или из неког одређеног гледишта на свет,