Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 469 појавом. И поред врло јаке моћи асимиловања и очигледног француског жанра, г. Лазаревић остаје оригиналан и артиста који уме да се нађе у ономе што пише. Отуда, можемо бити потпуно уверени, да ћемо у будућој другој свесци „Позоришног живота“, моћи наћи и очекивати стручне и врло успеле есеје (као што је овде на пример случај о Иви Војновићу, а нарочито о Стриндбергу или о Мисеу), а без обичних опсервација (као што је суд о Б. Нушићу или Шекспиру) и најзад, без излишног цинизма и површних речи (као што је то у рубрици Scherzo). Позоришне идеје г. Бранка Лазаревића имају потпуног смисла, јер воде врло повољном и позитивном резултату, означавајући за нашу позоришну критику успех, отменост и све остале елементе, који јој дају реноме једне велике чињенице. Pahko Младеновић.