Delo

О КЊИЖЕВНОЈ СВОЈИНИ — СВРШЕТАК Предмет правне заштите код литерарне својине су списи \Schriftwerke) у најширем значењу те ријечи, књижевна дјела која садрже у себи индивидуалну духовну дјелатност. Литерарна вриједност једнога списа нема никаква утицаја на право заштите; значи да и списи од незнатне књижевне вриједности, или чак и без ове, уживају право заштите, само ако испуњују опште услове т. ј. да по спољној форми, излагању, избору грађе и т. д. престављају самостално комбинаторско дјелање писца. Даље, предмет правне заштите су предавања и говори, који по своме циљу поуци, обучавању или забави служе, преводи и компилације са сопственим планом. Извјесни списи нијесу заштићени од објављивања, умножавања. Прештампавању, које је најчешћи случај повреде ауторскога права о књижевној својини, извјесних духовних производа одриче закон заштиту. Одређени за јавност извјесни списи треба што прије да продру у најшире слојеве народне, што не би било могуће, кад би се чинила ограничења и кад би ти списи уживали заштиту за прештампавање и објављивање. Интерес публике, друштва, стоји над интересом писца, аутора, стога су изузети од заштите законици, званичне наредбе и одлуке, као и остали списи издати за службену употребу; извјештаји, говори, који су дијелови јавних радња нпр. извјештаји и говори са судских претреса, општинских сједница и т. д. Не уживају право заштите и разне вијести стварне садржине, оштампане у новинама и часописима, дневне новости и сви новинарски чланци, за које није нарочито означено да се задржава право прештампавања. Изузимају се само чланци научне и забавне садржине који и без такве напомене уживају заштиту.