Delo

80 Д Е Л 0 У овоме забаченом крају, где се културни живот Србина окаменио на ступњу културнога развитка Душанове Србије, Законик не само што ми је постао потпуно разумљив већ сам се понекад заборављао да ми је изгледало да сам се обрео у Душанову царству. Овде, у овоме конзервативном углу српскога народа, где је и сада као у средњим вековима трвење разних раса и култура, разумео сам средовечно српско законодавно тело, цар и Сабор, води нарочиту бригу о српским поданицима који нисуСрби. Тамо сам разумео његову нарочиту бригу, запечаћену у Законику, о несрбима српским поданицимау српској царевини: о Власима, Арбанасима и Грцима, као и о Немцима и другим странцима. Власи и данас у Македонији већином живе номадским животом. Као тице селице о пролећу се крећу на север са својим стадима а о јесени на југ Македоније. Како би они били задовољни да су данас у сили одредбе Душанова Законика! Разумео сам у Македонији и бригу Душанову о Грцима који још до данас одржавају искре византиске културе у Македонији, као што су служили и културном развитку старе српске државе. Већ ко не би и из даљине разумео бригу Законика о вечито немирним Арбанасима, као и његову бригу о странцима којима је потребна државна заштита на путу и у свршавању својих послова. Пала ми је уочи једна ствар: велики цар, и ако у својим титулама помиње Бугаре, нигде у Законику о њима ништа не говори. Јасно ми је било, да су македонски представници на Сабору, у Прилепу — Серезу, рачунали себе за представнике српскога народа и да ни великоме цару ни њима није потребно било уносити ништа у Законик о Бугарима, јер њих није било у Душановој Србији. Ако би их било и ако би они у правима и дужностима били изравнани са Србима, несумњиво је да би онако опширни и пажљиви законописац то напоменуо, али он њих не зна. У Солуну, јуна 1912 Марко П. Цемовић.