Delo

8 Д Е Л 0 Код нас би Наполеон био истеран из подофицирске школе, Краљевић Марко платио би кожом своју нравду, а Миржеови чергари завршили би туцањем камена у Топчидеру. — Откуп, ти та практичност? Повијаш се дакле, према ветру? Изгубила си све принципе? — Принципе! Принципи су за децу, за школске клупе. Маленкости, противуречности, слабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се спустила на општи ниво. Чедомир не одговори ништа. Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце. Под њим је озидана чесма на две луле. Усред зида саграђен је крст од црвеног камена на коме пише: Вилинска Вода 1848. Седоше на зид једно према другоме. Ћутали су. Између њих певушила је вода кроз луле, падала у барицу и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића. Суплент је мислио о ономе шта му је рекла другарица. Општи ниво... општи ниво — понављао је у себи. Није то рђаво. Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени шешир. Јест, може да има жену, лепу, пријатну, ето такву као Вишњу. Она сигурно има врло лепо тело; познаје се како је села. Не дижући главе, он обујми једним погледом њена бедра која су се познавала на затегнутој хаљини, и колена, и ноге што су висиле и лупкале по зиду. — Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она. — Да. Навратим који пут. Овде је леп залазак сунца. По неки пут деси се да сунце пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси у ваздуху. — Долази ли још ко? — Ретко. Неке Швабе лове по риту. Ономад сам видео једну жалосну ствар. Лете две беле тице једна за другом; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати. Жао јој било свог живота. Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо. Вишња је, опет, посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице. Њихови погледи се сусретоше. — Дај ми твоју руку — рече он.