Delo

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 173 Енглеска, Италија и Шпанија, али главно је спречити територијалне претензије Немачке. Разговор са Кидерленом у Кисингену није дуго трајао. Немачки министар је тврдио — што ни Канбон није могао озбиљно порицати —да је Француска једнострано проширила своја права... На то Канбон изјављује, да се Немцима не може дати никаква накнада у Мароку, јер се јавно мњење не би с тим сложило, па затим додаје: — Али, могло би се тражити на другој страни. — Донесите нам нешто из Париза — одговорио је на то немачки министар. Канбон одлази у Париз да поднесе извештај и тражи упутства. У очи дана кад је био готов са извештајем министарство Монисаво било је дало оставку. Крипи није више био министар спољних послова. То је било 23. јуна. Двадесет осмог јуна био је образован кабинет Кајо, а 1. јула је амбасадор Немачке Царевине, барон Шен саопштио новом министру спољних послова Де Селву одашиљање ратне лађе у Агадир, са поменутим образложењем. Де Селв изненађен, а новајлија, прилично се држао. Изјавио је одмах немачком амбасадору, да је готов пријатељски да разговара, али одашиљање ратне лађе од стране Немачке даје том разговору нарочиту боју, коју он иначе не би имао. Додао је, да он лично жали ту промену. Истога дана су немачки амбасадори на страни известили и друге силе о кораку немачком. У Лондону се водио овај разговор: — Па ви вређате Алжезираски Уговор — рекао је државни секретар Артур Николзон немачком амбасадору Волфу Метерниху. — Алжезираски Уговор нема више важности, одговорио је немачки амбасадор. Немачки поступак изазвао је у Европи опште изненађење. Немачка штампа је отворено тврдила, објашњујући владин корак, да у томе треба гледати акцију за поделу Марока. Французима није било пријатно око срца, јер им није требао никакав ортак, а најмање њихов источни сусед. Тако се у Паризу нови кабинет Кајов нашао наједанпут пред отвореним најтежим питањем француске ондашње спољне политике. Шта је он радио? Чим је примио саопштење немачког амбасадора Де Селв је одмах известио председника министарства