Delo

174 Д Е Л О Кајо-а, па је заједно с њим отишао Делкасе-у министру марине, на договор. У први мах се мислило да се одмах упути у Агадир једна крстарица, али се после ове конференције у троје решило да се то за сада бар не чини. Још истог дана упуте се телеграфска саопштења и наређења амбасадорима у Петроград и Лондон. Амбасадору у Лондону Полу Канбону било је наређено, да пита Греја, шта мисли о одашиљању једне крстарице у Агадир, и како he се Енглеска држати. Греј тог дана није био у Лондону и примио је Канбона тек 3. јула. Изјавио му је да сматра ситуацију за врло озбиљну, и да ће му дати одговор на учињено питање сутра дан (4. јула) после министарске седнице, која се имала држати. Четвртог јула саопштио је Е. Греј Канбону „да ће Енглеска испунити све своје обавезе према Француској", али да сматра, да не би било за сада опортуно слати ратне лађе у Агадир. Остављао је Француској да сама одлучи шта ће радити, па је тражио да му се саопште одлуке француске владе. Истог тог дана Греј је изјавио немачком посланику В. Метерниху, да се Енглеска интересује питањем о Мароку и да ће се у свом држању руководити с једне стране својим обвезама према Француској, а с друге стране својим сопственим интересима у шерифовом царству. Главни кључ ситуације био је у француским рукама. Француска као непосредно заинтересована имала је да донесе одлуку, шта да се ради према овако измењеној ситуацији. Та се одлука није могла одмах донети, јер су 3. јула Председник Републике и Де Селв према раније утврђеном програму отишли у Холандију у посету. Посета се није смела одложити, да се не би стварала узбуна. Председник владе Кајо био је међутим уздржљив и решио се да чека на предлоге немачке владе, да се она изјасни шта управо хоће. Кад је 7. јула немачки амбасадор барон Шен посетио Де Селва, овај га је одмах предусрео са питањем: — Дакле, шта имате да ми саопштите? Амбасадор је одговорио околишно. Разговор се почео и најзад се из Шеновог излагања закључило ово: Немачка нема у Мароку територијалне претензије, али. тражи накнаду на другој страни. Као погодан предмет, о коме би се могло преговарати, означено је Конго. Тиме је постигнут контакт и, као што је изгледало, отклоњена главна бојазан Француске, да Немци не траже поделу Марока. Почети су преговори, али се одмах показало, да