Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 193 идеје мењају, поново нађени идеал у старом грчко-римском свету се намеће Европи, па зато одмах схватања живота, уметности, философије, литературе почињу да се мењају. За тим се углед традиције потреса, научне истине постепено замењују дотадање и понова се цивилизација мења. Историја генезе сваке идеје, њеног господства, изанђалости, њених промена и њеног нестанка пролази увек кроз исти механизам. На гомиле се не утиче резоновањем већ тврђењима, а ова ће у толико пре успети у колико је већи углед личности које их чине. Због тога је за сваку идеју у први мах довољно имати неколико убеђених присталица и апостола. Кад апостоли стекну нове приврженике, идеја залази у епоху дискусија. Захваљујући страсним препиркама, идеја напредује споро, али увек иде напред, стално расте и наскоро нема потребе ни за чијом потпором. Шири се простим дејством подражавања и наскоро је јавно мишљење прима. Од тог тренутка настаје њено царство и њен се утицај шири на целокупан народни живот, на све елементе његове цивилизације. Спуштајући се у масу, идеја све више губи од свог првобитног облика. Управо у тренутку кад она за просвећене умове не преставља више истину, ни у првобитном облику а камо ли у измењеном и изопаченом, у маси је стекла таке приврженике, да се идеја променила у осећање и постала је догмом неограниченог царства. Без сумње с временом нова идеја преживеће исти ток старе идеје, коју је заменила. Ето тако наследством, васпитањем, подражавањем, људи сваког доба и сваке расе имају известан скуп средњих појмова, који их чине врло сличним међу се и који их одају при свим њиховим творевинама ма које врсте. У другој глави се износи улога религиских веровања у еволуцији цивилизација. Међу разним идејама које управљају народима и које су куле светиљке за историју, верске идеје су играле увек најглавнију и најосновнију улогу. Оне су увек сачињавале најважнији елеменат живота свих народа. Већина историских догађаја као и политичких и друштвених установа потиче из верских идеја. Са сваком новом верском идејом стварала се и ствара се нова цивилизација. Ненадмашна је моћ верског идеала. Може се рећи без порицања да су прави добротвори човечанства они моћни мађионичари, ствараоци идеала, које човечанство ствара по неки пут, али их ствара ретко, врло ретко. Моћ верског идеала осећа се и на карактеру, али није толика да га може сасвим изменити. Ретко се дешава да су се Дело, књ. 65. 15