Delo

192 Д Е Л О чава исцрпно промене на уметностима, и доказује да су различите код различитих раса. Трећи део говори о историји народа као последици њихова карактера. Садржи три главе. У првој глави се говори како установе проистичу из народног духа. Историја сваког народа у својим главним цртама може се сматрати као просто излагање резултата који потичу из психолошког састава његове расе. Кад се познаје дух неког народа, његов живот нам се показује као правилна и фатална последица његових психолошких карактера. У Француској на пр. све партије, сви браниоци различитих доктрина у најразличитијим облицима иду за истим циљем: апсорбовање индивидуално од стране државе. Сви желе и хоће стари централизаторски режим, да држава управља свим и сваким, апсорбујући све, регулишући најмање појединости живота грађана својих. Нека се државни преставник зове цар, краљ, председник, сви они имају исти идеал, који је само израз осећаја духа раса. На супрот, енглеска раса било с монархом на свом челу, као у Енглеској, било с председником, као у северно-америчким државама, преставља увек исте основне карактере: свести државну акцију на минимум, а појединачну на максимум. У другој глави примењује писац претходно изложене принципе на упоредно проучавање еволуције америчких сједињених држава и шпанско-америчких република и долази до закључка: да су северно-америчке сједињене државе напредне што установе и уређење државно одговара духовном саставу њихове расе, а опадају шпанско-америчке републике у пркос истим установама и државном уређењу, јер не одговарају њиховим карактерима. У трећој глави се говори како изопачавање духа раса мења историску еволуцију народа. Утицај страних елемената мења временом дух расе, па према томе и њену цивилизацију. У четвртом делу се износи, како се мењају психолошки карактери раса. Има три главе. У првој глави говори се о улози идеја у животу народа. Идеје водиље сваке цивилизације су увек у врло малом броју. Идеје не дејствују при свом постанку. Оне дејствују на народни ток само кад пређу у стање осећаја, јер тада чине део народног карактера. Захваљујући спорости еволуције идеја, цивилизације показују извесну сталност. Средњи век је живео под утицајем двеју идеја: верске и феудалне. Из ових двеју идеја су потекле његове уметности, његова литература и његово схватање целокупног живота. У доба ренесанса, ове се