Delo

Ф Л Е Р Е Т А 25 — Али, молим вас господо — говорио је једноме, да смо сви добро чули — данас је први и стан још није плаћен! Шта се то мисли с тим? — и онда је ишао од собице до собице и свугде, машући мршавим рукама, причао: — Број 27 није платио стан. Шта то значи? Човек може и да не једе и да иде го као просјак али стан, стан се мора платити. Хм... да... а то је онај високи, суви као кобасица, што спава од 11 сати пре подне па до 10 сати у вече. Кицошки се носи а има само два пара простих гаћа и једну једину кошуљу. Још лаже да је студент на Сорбони... Тада настаје једно опште буђење. Једни псују, други се смеју, трећи се грозе и лупају, док остали добацују смешне и глупе речи како се већ узме. Првих дана нисам никако могао да се нађем у овом лабиринту. Дођем касно у ноћ кући и уморан једва чекам да заспим. ■У собици спарина и онај тешки засићени ваздух од множине људи као у касарнама. Сваки шапат, сваки шум и најмањи покрет чује се јасно, резонантно, чак појачано. Запалим свећу и свлачим се. На леву страну одмах до мене неко стење и врти се на постељи. Ја ослушкујем и замишљам неку стару бабу, растројених живаца, која сад испашта грехове младости. Тамо даље на исту страну неко хрче испрва лагано и онда све јаче, страховитије, као да кола вуче. Читав спрат грми. „То је сигурно неки гломазни радник из фабрике пива са широком главом и још ширим трбухом“ — мислим и као да га гледам како обучен лежи на леђима отворених уста и раширених руку, па дува, хрче. — Уффф... diable! — уздахне негде неки танки женски гласић. Не знам шта да мислим о овоме уздаху. „То није кокота, јер кокоте раде ноћу, спавају дању, а долазе кући касно, односно рано у јутру. Није ни шваља, ни радница, ни машамода — јер ове никако и не спавају. А да ко је онда? Да није опет каква баба, продавачица цвећа или воћа?... — Quella chaleur etouffante!... одхукује опет тај исти глас, некако млад, нежан. — C’est affreux! И у мојој души ствара се нејасна слика о некој нејасној, младој и лепој жени, коју нисам нигде видео, и која се налази