Delo

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД 441 турског новца заузимао је одмах српски новац, а њега наравно да*нцје могло бити у довољној количини да подмири ову нову гћзтребу. Ето дакле где лежи један од главних узрока овој наглој оскујшци у ситном новцу. Да је наша државна власт показала вишеллредусретљивости према турском новцу, да је прописала ТаЈЈтТфе и предузела мере да се он привремено задржи, не би се морао журно да издаје нов закон. Само је један од говорника, посланик Dr. Јанковић, указао донекле и на ову страну питања. Он је рекао: „Исто тако и побијање вредности ситног турског новца, које је влада инаугурисала у новим крајевима таксирањем черека на динар, металика на 5 пара и т. д. — учиниће да се турски новац повуче и уступи места нашем ситном новцу“. Ми пак налазимо, да се на овој страни питања могло више инсистирати и да је ту било разлога и за критику, јер, одиста, ако у прилог оног система говори његова простота, то други разлози говоре против. Као што смо видели, он је изазвао ону наглу оскудицу у металном новцу и све последице, које су отуда произашле. Сем тога, државна власт није требала да штети становништво оних крајева натерујући га да мења свој новац за српски или за златне меџедије. Посао, који данас са добром зарадом врше сарафи — занат уосталом који је и за време турске управе најлепше цветао — требала је да узме на себе сама држава замењујући, кад и у колико јој је то могуће, турски новац српским. Тако је, по нашем мишљењу, српска управна власт, руковођена општим интересом, требала да поступи. Потребу за искивањем првих 5,000.000 динара признали су сви говорници у Народној Скупштини, изузев посланика Лапчевића. Зато је у погледу чл. 1. законског предлога било спора само због донетог решења од 23. фебруара, место закона, као што Устав тражи — питање политичко, у које се ми нећемо упуштати. Чл. 2., који садржи овлашћење за искивање нових 5,000.000 динара сребрног новца „кад и у колико то потребе саобраћаја буду изискивале", није наишао, због овакве своје редакције, на најповољнији пријем. Dr. М. Марковић и М. Драшковнћ у своме одвојеном мишљењу тражили су, „да Народна Скупштина задржи за себе право да се нарочито пита кад се буду приступило искивању даљих 5,000.000 динара“. Чак и посланици, који су били присталице чл. 2. онаквог, како је од владе био предложен, дали су за свој глас различите мотивације. Докле Dr. Вел. Јанковић