Delo

444 Д Е Л 0 се управља према потребама наше народне прквреде. Српска статистика и моменти из нашег привредног живота довољни су да послуже и као објашњење и као вођа. Чл. 3. законског предлога, који говори о ковању никленог новца, прошао је неопажен кроз Народну Скупштину. Као да смо сви задовољни нашом никленом монетом! То никако није случај. Наш никлени новац врло је рђавог квалитета, тежак је, неугледан и лако се фалзификује. Сад је била згодна прилика да се то питање реши, али су и влада и народни посланици прешли преко њега не поменувши га. Било је међутим речи о стварима, које закон није непосредно додиривао: о петодинарцима и двопарцима. Ово су питање истакли посланици Dr. М. Марковић и М. Драшковић. Они у своме одвојеном мишљењу налазе: „да је овом приликом ваљало дотаћи и питање о петодинарцима и двопарцима, на које су се и у Народној Скупштини и у публици дизале основане жалбе“. У погледу петодинараца истакнуто је у говорима појединих посланика, како су постали монета, која се врло нерадо прима у саобраћају. Петодинарци се лако повреде, излижу, а државне благајнице су врло строге према таквим комадима. Посланици М. Павловић и М. Ж. Јовановић су с разлогом тражили мало више толеранције од стране државних каса према излизаним или улубљеним петодинарцима, што би допринело, да се и ова врста новца одржи у саобраћају. Познато је да се у страним земљама (Француској, Енглеској и т. д.) не обраћа тако строга пажња на излизаност и удубљеност једне монете. Таквој би пракси могле и наше државне благајнице да имитују. Односно двопараца посланик М. Павловић је казао, да су они у саобраћају потпуно излишни, јер код нас нема артикала, који се продају по две паре. „Кад се већ хтело, да се ти двопарци уведу — вели посланик Павловић — држава је требала претходно преко Монополске Управе да спреми артикле, који ће се моћи по цену од 2 паре куповати“. Говорник закључује: „или да држава створи артикле, који ће се за овакве паре моћи куповати, или да тај за грговину апсолутно непотребан новац ■повуче из саобраћаја". Њему је одговорио известилац Dr. Јанковић, да „држава није позвана да ствара јевтину робу, него само ситна новчана средства за ту робу. Ту ситну јевтину робу ствара сама трговина и живот". Што се тиче повлачења Dr. Јанковић мисли, да „држава није позвана да повлачи тај новац и