Delo

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД 443; право Да кују до 6 динара сребрног новца на 1 становника, не рачуџ^јући у ту суму сребрне петодинарце. Једном од накнадних конвенција, у 1908 години, повишена је ова цифра од 6 на 16 динара. Из говора посланика Јовановића не види се јасно о којој цифри ан мисли да влада треба да води рачуна: о оној од 6 или од 16 динара? Ако је реч о суми од 16 динара, онда не само да нема опасности да се та граница пређе са ових других 5,000.000 динара, него ни са десет пута већом сумом. Ако је пак говорник мислио на првобитну цифру од 6 динара, онда му се мора приметити, да се то показало као недовољно у државама Латинске Уније, на које се он позива. У ствари не може нама служити као граница ни цифра 6 ни цифра 16 просто зато, што ове цифре само представљају право дотичних држава на ковање, а стварно исковани новац и стварна циркулација новца у тим државама — јесу друге две сасвим различне ствари, које са оним цифрама никакве везе немају. У државама Латинске Уније (бар што се тиче Француске, Белгије и Швајцарске) новац једне државе слободно циркулише на територији друге државе. У овом. погледу државне границе просто не постоје. Ковање новца у једној држави може да служи задовољавању циркулационих потреба друге државе. Зато оне цифре од 6 и 16 не могу за Србију да имају никаквог значаја, јер у њој — противно стању које влада у државама Латинске Уније — важи само српски новац. Посланик Јовановић је замерио Г. Министру Финансија, што је Г. Министар употребио поређење са Румунијом и Бугарском, да би доказаО' недовољност наших новчаних средстава, али је и сам пао у исту грешку, упућујући Г. Министра на земље Латинске ^ није и „државе које су већ дуго времена имале добре и уређене валутне односе“. Видели смо како је несрећно било позивање на Латинску Унију. Ни мало није срећније позивање на државе са добрим валутним односима. Узмимо за пример Енглеску. У њој се налазило 1909 год. у циркулацији сребрног новца око 13.50 динара на 1 становника1. Да ли би ми смели ићи до ове границе? Очигледно не! Зато се при одређивању новчане потребе не треба по зивати ни на једну страну државу и међународном статистиком правдати наше потребе. Го би исто значило, као кад бисмо на пример потребе нашег буџета одмеравали према величини страних буџета. Наш државни буџет има да се управља према нашим државним потребама. Исто тако и наша новчана потреба има да 1 Helfferich, Geld und Banken (II. Aufl. 203).