Delo

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 465 односе између Србије и Бугарске ставио једино на терен уговора о миру, по коме су све освојене територије заједничка својина савезника. Србија би, једновремено са отказом уговора, позвала Бугарску на расправљање о подели територија. Нашавши се пред овако јасним држањем, и Бугарска би се одмах определила и цела би ствар ишла, како се нама чини, брже и сигурније. Међутим ху одлучност влада није хтела показати, бојећи се да се отк^уХтовора не схвати и као отказ савеза, ма да то у ствари не би била CpncKđ вЛДда је бамо предложила састанак четири балканСка министра председника у Солуну, да се ту заједничким расправљањем реше сва спорна питања, и ако претходно није било решено питање између Србије и Бугарске о обавезности уговора. ВлаДа је, рачунајући на грчког и црногорског председника, који су требали да потпомогну српско гледиште, мислила да ће та конференција а quatre убедити бугарске државнике, да Бугарска треба не по уговору, већ према општим ратним резултатима и у заједници са осталим балканским народима, водећи рачуна о општим интересима, да решава сва питања па и питање о разграничењу. На састанку са г. Пашићем у Цариброду, г. Гешов је пристао на конференцију у Солуну и о томе је издан и службени коминике. Међутим, краљ Фердинанд није се сложио са овим начином решавања и да би се Бугарска ослободила своје обавезе, г. Гешов је дао, по споразуму, оставку и на његово је место дошао г. Данев. Дотадању улогу г. Данева примио је сад г. Гешов и он је одмах отпутовао у нарочитој мисији у — Беч. У међувремену српска влада, да би доказала своју мирољубивост, шаље другу ноту Бугарској и предлаже, ради мирног решења спорних питања, смањење ефектива војних на једну четвртину. То је била канда једна пренагљена мера владина. Јер, сасвим је излишно било уверавати Бугарску и Европу, да Србија неће напасти Бугарску, пошто ми нисмо ни имали никаква разлога да нападамо Бугаре. Ми држимо у својој власти све крајеве, које сматрамо да треба да нам остану, да бисмо били у безбедности од Бугара, и према томе немамо потребе да икога нападамо. То је, изгледа, јасно и никаква изјава владина, најмање пак онако свечана изјава у облику ноте, није била потребна. Могло је бити речи само о томе, да ли ће Бугари хтети нас напасти; да нам силом отму, ако могу, оне крајеве које ми држимо. О томе је пак имала Бугарска да чини изјаве и предлоге о мобилизацији, а не ми. Дело, књ. 67 . 30