Delo

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 223 нице. Ове године, после првог рата, сепаратистичке тежње су почеле све више да претежу, док се најзад није дошло до сукоба. У почетку јуна ситуација је већ била добила сасвим јасан облик, јасан и за оне, који су даље од активних политичких послова. Ривалство српско-бугарско, засновано и на разлици народног карактера и на разлици политичких идеала, потенцирано још подстицајима са стране, узело је такве размере, да је оружани сукоб изгледао готово немогућ. Питање о спорним територијама и њиховој подели изметнуло се у много крупније питање о будућности балканских држава; добило је, према томе, такву важност, какву сама та околност, коме ће припасти овај или онај крај, ова или она варош, по себи нема. Бугарска политика у време стварања балканског савеза није показивала тенденције, које су се, са поступним успесима на бојном пољу, све више испољавале, док се није дошло до старог бугарског програма: Велика Бугарска и њена хегемонија на Балкану. Балкански савез, то је за Бугаре била једна тренутна политичка комбинација. Увећана Бугарска напустила је све савезничке обзире и хтела је да се постара само о томе, да свој доминантни положај, који је дотле више мање висио у ваздуху, подупрт једино рекламама и разноврсним блефовима, фактички и оствари. Прилика је изгледала врло повољна. Српска и грчка помоћ није више потребна, пошто је мир закључен, и сад се треба од савезника обезбедити. На првом месту раздвојити их, да се не граниче, одбити Србе од Јегејског Мора и опколити их са две стране, са истока и југа. Ради тога је било потребно да се Бугарска граничи са Албанијом и бугарски државници су доиста и истакли тај захтев. Да се он остварио, Србија би, једним махом била угушена. Аустрија, Албанија, Бугарска — три суседа, сва три добронаклона и доброжељателна! Пред оваким преокретом бугарске политике положај Србије је постао врло озбиљан. Ушавши искрено и лојално у балкански савез, са жељом да се оправдани интереси свих балкан•ских држава равномерно подмире, да се у заједници, на основу приближне равнотеже, оствари она снага, која би балканским државама једном за свагда обезбедила мирни развитак — Србија се, после успешног рата са Турцима, после онако обилне помоћи својим савезницима Бугарима, наједанпут нашла не пред сјајним изгледима седме велике силе, Балканског Савеза, већ пред горопадном Великом Бугарском, која је хтела само своје посебне