Delo

224 Д Е Л О интересе и прохтеве да оствари. У истом се положају нашла и Грчка а и Црна Гора. У таквој ситуацији сваки народ би морао да се брани, и сасвим је тачно рећи, да се Србија, улазећи у рат са Бугарима, налазила у стању праведне нужне одбране. Био је један критичан моменат у српској спољној политици, онда када је од стране Русије истакнут захтев да се српско-бугарски спор о подели територија реши арбитражом руског цара. Тешко је било српским државницима поверити овако једно крупно питање, каквим су га Бугари створили преокретом своје политике, тешко им је било поверити га судији, о коме нису поуздано знали, да ли је тачно обавештен о суштини и природи српско-бугарског спора, о значају тог спора по будућност балканских држава. Отуда је потекла она несигурност и колебљивост кабинета г. Пашића, кад се интервенцијом Русије отворио један нарочити пут за расплет српско-бугарско-грчког спора, пут који није поуздано обећавао добро решење. Али је влада, и ако се колебала, на коју страну да пође, све учинила што је потребно на случај да дође до оружаног сукоба. Други балкански рат спремљен је од стране Србије и дипломатски и војнички исто онако добро, као и први рат. Србија се споразумела са Грчком, Црном Гором и Румунијом, и кад је Бугарска, по својој урођеној нетрпељивости и наглости, мучким ударом покушала да реши спор у своју корист, наишла је на приправне борце, који су тај удар достојно одбили. И тако је рат отпочео, рат у коме су Бугари подлегли. Други балкански рат решио је за подужи период времена судбину балканских држава. Два принципа су се борила на Балкану: принцип превласти (хегемоније) и принцип равнотеже. У току 19. века превласт је била у рукама Турске Империје, која је имала ранг велике силе и са великим силама ратовала. Поступно потискивана, Турска је уступала место своје у Европи малим а живахним балканским државама. Било је очекивати да те државе неће обновити своју стару борбу за превласт, од које су још у Средњем Веку патиле, већ да ће здружене, у заједници радити на свом државном и културном напретку. Једна од балканских држава, Бугарска, ипак је покушала и сада, у 20. веку, да оствари своје прохтеве за превлашћу, покушала је и није успела, нити је могла успети, пошто ни по чему нема права иа такву превласт. Принцип равнотеже је победио и Бугарска ће се с тим принципом морати помирити.