Delo

226 Д Е Л 0 Изборни систем више је створен у корист владаочевих апсолутистичких тежња, него у корист једног поштеног парламентаризма. Изборни систем је бирократско-плутократски. Политичка права имају у Румунији само они који имају положаја у државној служби и они који имају много новаца. Сељак нема, готово, никаква права. Он је у Румунији, као и у нас, у већини. Али, када је реч о политичким правима, он је у презреној мањини која треба собом да докаже да је само у плаћању државних дажбина пунољетна, а малољетна када треба да бира људе који ће јој створити политичку судбину. У Румунији постоји дводомни систем. Представнике Народне Скупштине, која народ, готово, и не представља, бирају тако звана три колежа. Први колеж представљају собом богати људи који имају преко 2000 динара годишњег прихода од непокретног имања. Они бирају 75 посланика. Други колеж представљају варошани, буржоазија, која зна да чита и пише. Они бирају 65 посланика. Трећи колеж представљају сељаци. Сваких педесет сељака бирају по једног повереника и ти повереници одлазе у окружну варош и ту, са свештеницима и учитељима, бирају 40 посланика. Од пре годину дана добили су таква иста политичка права и нови крајеви Тулча и Констанца (Добруџа). Они бирају 4 посланика. Сенат има 112 чланова и њих бирају два колежа. Први бира 60, други 50. Два Универзитета у (Букурешту и Јашу) бирају по једног. У Сенат улазе по положају 8 владика и митрополита и — престолонаследник. Два нова округа бирају по три сенатора. Либерална Странка је сада увелико развила агитацију да се изборни систем прошири и да велика већина народа, она маса неорганизованих демократа, добије непосредно право гласа. Први програм Либералне Странке створен је још под Стурзом пре двадесет и пет година и већ у томе програму била је предвиђена реформа изборног система. Али, та реформа само је унета у програм, а странка није до данас ништа учинила да се та лепа тачка програма и оствари. У програму је, чак, предвиђено и опште право гласа којем је владалац и дан данас противан. Ни Стурза сам, уосталом, није хтео више да чује за опште право гласа, јер му се тај захтев чинио и сувише слободоуман, и створен да буде стално у конфликту са апсолутистичким тежњама краља Карола. Садашњи шеф Либералне Странке, Г. Братјану,