Delo

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 225 На Балкану је мир завладао и има се основа веровати, да he то бити трајан мир. Једини елементи немира, Албанија и Бугарска, учињени су безопасним, и сада ништа не стоји на путу за културни рад, који је тако потребан и који цео свет жељно очекује. Politicus. ПОЛИТИКА КРАЉЕВИНЕ РУМУНИЈЕ. (Политички утисци) Политичке прилике у Румунији, онакве какве су бар данас, не могу ни у колико задовољити једног демократу. Оне невероватно много потсећају на политичке прилике у Србији пре Мајске Револуције. Сва политичка и извршна власт концентрисана је у рукама владаоца. У Румунији, додуше, постоји још од 1866 године један Устав који се, по својим бескрајним слободама, чак не може мерити ни са нашим Уставом од 1888 године. Али, у Румунији се само донекле влада према Уставу. Слобода збора и договора загарантована је у врло великој мери, као што је, може бити у једној претераној мери, загарантована слобода критиковања владаочева рада. И то су, у главноме, све благодати које Румуни уживају од својег слободоумног Устава. Али што је најглавније, Уставом није загарантован један уставни режим: владалац, мимо Устав, влада само на основу своје апсолутистичке воље. Владе у Румунији не долазе на управу земље посредством избора који им је, донекле, загарантовао Устав. Избор је само једна форма, једна споредна ствар. Једна странка не долази на владу посредством већине коју је добила на изборима. Она долази на владу само посредством воље и милости владаочеве. И тек када једна странка, вољом владаочевом, дође на владу, она врши изборе и, посредством власти, долази до већине. Она врши изборе и долази до већине, ма да јој то није ни најмање потребно. Њезин опстанак на влади не зависи од већине коју ће она, ма на који начин било, добити на изборима, нити он зависи од већине која ће је, за све време владавине, свесрдно потпомагати. Њезина власт једино и искључиво зависи од воље владаочеве. Владалац у Румунији, обично, сваке четири године поверава владу другој странци, или, ако је то опортуно, ствара фузије између једне и друге, често савршено супротне, странке. Дело, књ. 68. 15