Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 233 ■посматрање, али главни узрок је бесумње то, што се нема исто мерило за оцену културе, која је у питању. Сасвим друкчије цени и схвата културу један Немац, а друкчије један Француз или Словен. Према томе, и кад је најобјективнији писац, ако не води рачуна о тој разлици у основним погледима, која чини да је и вредност културе чисто релативна, он неће дати праву слику друштвеног и опште културног стања једне земље. У ред многобројних дела о Немцима и Немачкој Царевини, улазе и ове две најновије књиге, чији је наслов горе исписан. Прва заслужује особиту пажњу својом обрадом и својом садржином, док је друга интересантнија и по томе, што је писац њен Србин. Жорж Блондел бесумње није непознат и српској публици. То је један озбиљан француски научар и публициста, који се по својој ерудицији и својим способностима појављује као сасвим компетентна личност, да с ауторитетом говори о „тешкоћама Немачке Царевине", или још боље, о „неприликама“ њеним, јер тај израз тачније одговара француској речи „embarras“. Блондел се већ раније истакао својим студијама о аграрним односима у Немачкој, о индустриском и трговинском напретку Немачке, о економском васпитању немачког народа (преведено и на српски, ако се не варамо), што још више оправдава поверење, са којим треба примити ово дело о „неприликама“ у Немачкој Царевини. Наравно, никако тиме не мислимо да кажемо, како се треба сложити са писцем у његовој оцени појединих момената из савремене друштвене и опште културне историје Немачке Царевине. Оно што Блондел на многим местима карактерише као особиту неприлику и тешкоћу, други посматрачи схватају као обичну појаву у једној у сваком погледу компликованој државној организацији, као што је Немачка Царевина, као појаву, на коју се свет навикао и којој се не придаје никаква особита важност. Али, има једна црта којом се Блонделова књига особито одликује. То је тон излагања, мирни, објеквивни, научарски стил, па ипак лак и занимљив. То није сугестивно — тенденциозно причање, већ мирно излагање једног савесног испитивача, који у широкој мери оставља читаоцу пуну слободу, да из истих факата сам створи мишљење, можда баш противно ономе, које писац има. Поред тога Блондел у општој оцени Немачке Царевине сгоји на средини, нити је за, ни против Немачке и њене културе (ако се апстрахује она, сасвим излишна напомена, у