Delo

234 Д Е Л 0 предговору, о томе како се словенски свет уздиже као баријера пред германством) и то га оспособљава да стварни напредак Немачке достојно оцени и истакне. На многим местима oceha се како је писцу импоновало много што шта, и поред замерака, којима је он врло често пропратио своје излагање о приликама у Немачкој. По садржини књига Блонделова има за циљ, да у кратким, општим цртама изложи прилике у свима гранама немачког државног и друштвеног живота, с нарочитом тежњом да се што верније престави садашње стање, које се одликује, по пишчевом мишљењу, разним неприликама и тешкоћама. Блондел ни мало не крије онај импозантни утисак, који даје Немачка Царевина у целини својој, у активности и снази својој, али се он не задовољава тим првим утиском, који може, теориски говорећи, и да обмане, већ улази дубље у поједине односе, испитује их, проучава и констатује склад или несклад њихов са општим напретком, њихове слабе стране и појаве које их прате. Излагање је тако збијено, да је готово немогуће у једном реферату дати ближе податке о садржини књиге. Само неколико ствари поменућемо, које су бар нашу пажњу особито привукле. Писац наравно у првом реду испитује политички склоп Немачке Царевине. Он налази да је дело Бизмарково врло несигурно, фражилно, и да је устав немачки скроз извештачен. До овог закључка Блондел је, изгледа, дошао више теориским расматрањем појединих уставних одредаба, а не испитивањем њихове практичне примене. За оцену солидности једне државне организације далеко је поузданије мерило њена практична опробаност. У том погледу за устав Немачке Царевине тешко се може рећи да је фражил и извештачен. Тај је устав омогућио напредак и приближио многобројне немачке државице са тако разноликом културом, обичајима, религијом и друштвеним жи вотом, и са тако истакнутим партикуларистичким духом, који је врло често доводио и до савеза са ненемачким народима, само ради спасења партикуларистичког опстанка. Север и Југ, та два антипода у свему, приближили су се у оквиру те „фражилне" организације. У осталом, и сам Блондел констатује, да је осећај солидарности немачке, осећај целине, за последњих година знатно ојачао, али узрок томе, по њему, је чисто материјалистички „интерес“, пошто је Царство донело собом благостање и напредак становништва! Ми се наравно ограђујемо од овог бесумње по-