Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 243 гшкола попео се од 2857 на 3055, а број грађанских школа, којих је 1900 године било 291, сад је готово удвостручен. Од 1880 до 1900 године, број чешких гимназија попео се од 14 на 34, са просечно 243 ученика на школу; број реалака готово се утројио: од пређашњих 8, сада их има 22, са 378 ученика просечно. Чешки •Универзитет у Прагу, који се отворио 1882 год. са хиљаду студената, данас их има више од 4000. Поред Школске Матице, културу чешког народа дижу чак и мале сеоске општине, које жртвују половину свога буџета .да одрже школу. Појединци се жртвују елементарним потребама, да би могли дати својој деци школу, чак и највишу. Једна фабрика пива оставља 40.000 круна за ширење школа. Једна фабрика жигица уноси сваке године у свој биланс 60.000 круна за чешку пропаганду у јужној Ческој. Пре неколико година, на дан Св. Венцеслава, прикупљено само у Прагу, и само за тај један дан, 30.000 круна за Чехе, који се боре у Будишину. А врло леп пример за ово је историја чешког позоришта у Прагу: подигнуто уштедама, прикупљаним тридесет година, тек довршено, оно изгори. Чеси не малакшу: за кратко време прикупе 2.000.000 круна, и позориште би понова саграђено за непуне две године. Благодарећи само таквој културној активности Чеха, код којих се наилази на то да 93,77% Чеха изнад десет година знају да читају и да пишу, више чак но и Немци, код којих је проценат 91,84. Исто овако како су активни у ширењу просвете, Чеси су• активни и у подизању своје индустрије. Ова књига даје, у цифрама, прегледе успеха на томе пољу, који личе прилично на американски полет. Познато је да аустриска текстилна индустрија има светски глас. Једно време, она је сва била у немачким рукама; сада, у местима која су некад била немачка, стоје велике чешке фабрике, са својим капиталима, својим радницима. Већ је шести део аустриске текстилне индустрије у чешким рукама. Чешке банке неограничено шире новац за индустриске циљеве. Чешке банке и кредитне установе, без штедионица, већ су нагомилале капитале од милиона круна. Живностенска Банка повисила је ту скоро свој капитал од 40 на 60 милиона круна. Централна банка чешких штедионица, са основним капиталом од 2.000. 000 круна, на крају 1909 године имала је већ капитал од 15.000. 000, који је, у 1911, подигла на 25.000.000. Банка S е с ur i t а s, коју je створила Централна Банка Штедионица, даје јед•ном чешком индустријалцу капитал од неколико милиона. У та16 *