Delo

242 Д Е Л 0 у првом реду донео националистичко осећање. Ни војник ни чиновник нису више онолико „у оквиру монархије" — један аустриски термин — колико су то некада били. Црква и племство, још су у њему, али зато, као и зато што Народ још није потпуно избио на површину, зато је Аустрија, у овим тренутцима, само у кризи: још није доживело оно што јој се одавно прорекло... Да се види прави карактер кризе, мора се Аустрија посматрати нарочито у два правца: политичко-националном и економском. Први је представљен највише чешко-немачким дуелом, други економском пропашћу и исцрпљавањем народа од стране Цркве, племства и Јевреја. Од особитог је интереса дати овде резиме и једног и другог. Пре 1848 године аустриска царевина је притиснута апсолутизмом, који се најпријатељскије односи — јер на њему почива — према католицизму. Царевином владају бирократија и језуити. Царевина има битно немачки карактер. Сваки угао Царевине преплављен је Немцима; сви послови, положаји, части у рукама су Немаца. Чеси су свуда потиштени, али се енергично и успешно боре. Некад ће и успети да отму неку тековину. 1880 године граф Таафе одузима немачком језику привилегију јединог званичног језика Царевине: то право стиче и чешки језик. Па ипак, 1894 године, кнез Виндишгрец, председник Министарства, изјављује да „Влада не зна за чешко патање“. Је ли то Влада заиста била у илузији или је хтела да умири интерпеланта? Било ма шта од тога двога, чешко питање постоји и то врло изразито. Чешко питање постоји национално, постоји и економски. Они су га, најпозванијим напорима, створили, они га терају и даље. Њихова је борба културна и економска, јер само таква борба условљава национални успех. Ко хоће да се поучи како један народ, притиснут страначком управом, мора да ради, да би успео, има на њих да се угледа. На њих и на једине такмаце, који им стоје близу: аустриске Немце. Борба Чеха је лична и колективна; она има велике циљеве, али се не презиру, но траже, и најмањи напори, најслабије помоћи. Основа свега рада је култура. Ту је Матица школска, која, од својих прихода, отвара чешке школе у немачким крајевима Аустрије. Ево цифара, да покажу њену активност. Она закаже прикупљање прилога од једног хелера и унесе у своју касу 2.000.000 круна. За тридесет година рада, она потроши 15.000.000 круна за отварање и одржавање школа. Од 1890 до 1900 године број чешких основних