Delo

250 Д Е Л О Г. Барби је уживао српско гостопримство и он се Србима врло отмено одужио. Његову књигу треба сваки да прочита, пошто је она, благодарећи заузимљивости г. Цвијановића, преведена и на српски језик. Dr. Л. Марковић. XIII. Мита Димитријевић, Привреда и трговина у Новој Србији. (Књига I. Београд 1913. Цена 2.50). Књига г. Мите Димитријевића долази у најзгодније време, у доба када треба уводити културу у новоослобођенз крајеве. У њој се налазе многобројни привредно-трговински податци о земљама, чије смо привредно стање тако мало познавали. Стара Србија и Македонија су по превасходству земљорадничке земље. И као што г. Димитријевић наводи у својој књизи, у доба од Милутина до Душана пољопривреда је стајала доста високо, али заузимањем од стране Турака она је опала, јер освојена земља је давана као награда ислуженим војницима, и на тај начин су постали турски феуди; земљорадња је бачена у назад, модерки напретци и проналасци у области земљорада нису примењивани у Турској. Земљорадња је остала на потпуно примитивном ступњу. Успева жито само најслабијег квалитета. Услед имовне несигурности је проценат земље под усевима врло мали, он износи у Европској Турској 8,26°/0, највише има обрађене земље у косовском вилајету, а најмање у скадарском. Понајвише се сеје жито, оно захвата 88% целокупне посејане површине. Од жита се обделава пшеница, кукуруз, јечам, овас, раж. Пшеница се највише гаји у једренском вилајету, па затим у битољском и косовском. После жита гаји се прилично пиринач који успева у косовском, солунском и јањинском вилајету. У косовском вилајету успева само у скопском санџаку, и то у казама: штипској, кочанској, радовишкој и велешкој. Грожђе је такође један од главних привредних продуката Европске Турске, односно нове Србије, највише и најбољи виногради су у скопском санџаку. Варива се понајмање обделавају, 2,35% целокуине обрађене земље. Што се тиче олајних и индустриских биљака у Турској успевају памук, лан, конопља, дуван, мак и маслина. Воћарство је добро развијено, томе доприноси медитеранска клима, и турски обичај да подижу воћњаке. Понајвише рађа шљива, јабука, крушка, кајсија и т. д.