Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 251' Некада на гласу сточарство је у турско време опало. Разлог није тешко наћи, он је исти као и код земљорадње. Турска долази, или тачније речи долазила је, у земље најсиромашнијег стања. Целокупан број стоке по последњем попису износио је 12,607.369 грла, или један хектар је имао да израни 0,38 грла стоке. Највише стоке има у солунском вилајету, а највећи део* стоке чине овце, које су за становнике нове Србије, не само један извор богаства већ му и служе за исхрану млеком, сиром: и месом. Затим по броју долазе козе, волови и краве. Сва је стока ситна и закржљавела. Једна од првих дужности на привредном пољу мора бити поправљање расе. Најглавнији сточни производи су вуна и млеко. Пролазећи кроз нову Србију свако је морао приметити да су брда и узвишице потпуно оголеле и да је ретко наћи шуме. И док су раније за српско време, шуме биле велике и распрострањене, у турско доба су потпуно упропашћене. Узрок томе је државна немарност спрам горосече. Не може се тачно утврдити колико је земљишта под шумом. Рударство је у турско доба такође опало, и тек у последње време је настао живљи рад на експлоатацији руда. На сваки начин да ће се марљивим испитивањем пронаћи још и нова рудна блага. Други део књиге износи трговину и проблем копненог саобраћаја у Новој Србији, износи наше путеве, како друмове, тако и жељезничке путеве. Највеће учешће у трговини с Турском узела је Енглеска, она увози скоро двапут више но АустроУгарска. Целокупни увоз у Европску Турску износио је 272,558.000 динара. Од артикала највише се увози шећер,. памук и памучна израда, конфекциона роба, гвожђе и израда од гвожђа, хартија и т. д. Светска трговина Европске Турске била је усредсређена у Солуну, зато је писац њему и посветио нарочито поглавље. У Солун се стичу са пет страна друмови који иду великим македонским долинама, а уз то околина му је плодна и питома. Солун је најјаче извозно место за сав извоз из Старе Србије и Македоније, и преко њега иде и најјачи транзит целог Балкана, нарочито Србије. Не рачунајући транзит Србије извоз достиже до 40,000.000 дин. Већи део извоза састоји се у производима земљорада, по вредности се највише извози дуван, а готово сва трговина с дуваном је у рукама Браће Алатини (Со? лун), Отоманске Банке и Херцога и Комп. Затим долази трп>-