Delo

278 Д Е Л О — Не ’aj, Бањо, — пуче Ђелина!... Ха поћерај, сиви соколе, поћерај!... Умрла кубура Драшка Миловића, па је укопали пред џамију... Херцеговци и варошани ударише у халак и кикотање. Црногорцима дође тешко, тако да се почеше кочити, прнђекати и свађати: — А да муч’те, ви ферцеговачке биволице, и ви, иглари и тенећари из пјаце, што сте напунили оне пањеге трештинскијем поставом и ботаном, те варате и Бога и људе и на криву вјеру и на још кривљу мјеру! Ви да се некоме наругате?! Е, у јад!... Умало не дође до густих. Муку је имала власт свега судског и административног особља да успостави ред и затишје, те да се настави посао. Гласање се продужи. И, као навлаж, пети на реду би Манојло Мотика, момак у пуној снази, висок, коштуњав, носат, без брка и без браде, у „уској роби“, по занимању трговачки накуџавалац, који је двије-три године пробавио у Тријешћу, као амалин, или, како то он каже: „штудирајући неврзитетску дипломанцију и богословску церемонијанцију". Он се научничко-дипломатски преклони пред господом, укочи шију, задрије очима у небо, и тек онда кад му се цетињски изасланик обрати, скиде капу, и поново се поклони. — За кога „ви“ гласате?... упита га Цетињанин, узевши га за неког студента или учитеља или тако што и нарочито подвукавши оно ви. Манојлу то поласка, заголица му се частољубље, напући се као кокот на буњишту испред шта ће да кукуријекне, те ће: — Ми, то јес’ ја испред своје фамилијарности и комоционалности, не гласамо ни за кога, односитељно, не гласам ни за тог ни за овог. — Како то?!... зачуди се изасланик Господина Божа, и разрогачи очи на Манојла. А Црногорци сад на свој начин ударише у халак и пљесак, смијући се и подругујући варошким „игларима“ и „тенећарима“. — Ево како, екселециона господарева делегацијо... ходе му објашњавати Манојло: — Ја, вели, волим кријанцију, несјекиранцију и неутралитет. Нећу, што је рећи онако по нашки и методички, да панем никоме ни у какву замјеранцију и инштитуцију. Хоћу да живим у миру и спокојанцији са сваким на свијету. И зато не дам ни преваранције ни своје гласанције. Ја пак