Delo

280 Д Е Л О ник, очевидно уморан и не обраћајући пажње ни на свој израз ни на Перунов став и држање. Оно механички избачено изласланиково „ви“ заголица Перуна око срчаника, поджеже његову сујету, те се нароги, напући, закрчи шијом, и, важан као и колијевка из које је, извали тако да се виђело да му се глас опучио са дно пета: — Ја гласам за — „господина" Божа... Све што ту би, и усташ и пољаник и петстокупљевина, прште у громки, дивљи и дуготрајан смијех. Једини се уздржа секретар и изасланик Господина Божа. Промисливши, да се Перун спрда и шегачи с именом правог Господина Божа, његова шефа и иницијатора ове реформе, издрљи очи, шкрину зубима, и махну главом на једног џандара иза себе; и таман поуми да нареди, да Перуна води у хапс, док му прилеће Мијушко шпијун, те му објасни: — Не буди ви жа’, господине „саклетару“,... није ријеч d Господину Божу, пријесједнику министарства и брату Господдреву. Не било примијењено! (и ту одани тајник удари шаком flo устима). Но ова сутура (показа руком на Перуна) зове тако неко пазаље од тамо-његовог сина. А то је једно, тамо-оно, ником с’ђе не рекавши, напућкано и наклобучено ништавило, да га такзога не би наша’ па да с лучем у подне прибереш све што је одовлен до Бајица а од Бајица до Мисира, у коме је, прије Христд ови исти Перун, а све што га гле’аш, био „шклапетан“. Па се онда, охрабрен општим халакањем и одобразањем, обрати Перуну, и ни пет ни шест, но ће му: — О, вуцињај с’ отолен, рђо смрдљива, и с твојијш „господином“ Божом — поруча’ и ти и он оно што Стана Кфнагина снијела у јутро на ште срца иза куће!... — Муч’, погански сине!... Учи се ти зборит’! Зн1ш ти, да сам ја Мартиновић ?... раздрије се увријеђени Перун, натресе се на Мијушка и понта руком на оружје за коланом. — Не дајте, људи, леже крв!... загаламише, ггрекајући се у вас глас, ђаци, шегрти и калцакани. — Не бојте се, не бојте! Нема помена о Koco# о’ђе данас... Док Перун покопа оне што је покрља’ досад, а дж се Мијушко накани да га причека на биљези, пресушиће још /Д ћ’ и пет пута Растоци а протећ’ Грачаница... забубоњи Стоја(Цревљар саврх једне липе. / Диже се граја и русвај, као на букалишУ-