Delo

ГОСПОДИН“ БОЖО 281 Џандари се уплекаше, те раздвојише кавгаџије. Није им се много било мучити. Усред вике, ломњаве и мутњаве, госп. цетињски изасланик закључи збор, и повуче се с представницима никшићске власти у једну, за ту сврху приправљену, дворану у болници: да преброји и среди гласове и види „на коме је царство“. Иза свршена пребрајања, испао је и објављен овај резултат: Обрен Хабо, кандидат усташко-херцеговачки, 525 гласова; Ђуза Мишковац, кандидат пољско-црногорски, 56; Лако Гавровић, кандидат трговачки, 105; и „господин“ Божо Мартиновић, кандидат бајички, један глас. VI Објавивши, да је по већини добијених гласова избор за предсједника пао на Обрена Хаба. г. цетињски изасланик диже се и упути к чаршији, на ручак. Главари око њега, а народ за њима. У пола пута се проби, између народа и главара, Перун, изравна се се изаслаником, и заучиње: — А-ну, господине, е бих ти се нешто замолио, ако ли дозволиш. — Шта чоче?... рећи ће му секретар, па намигујући првом до себе и очекујући какву сигурну бургију. — Ка’ м’ ово, настави Перун, не би суђено да ову закладу од овог ми приспијенка (и ту ухЕати Божа за лакат, па га повуче к себи да га г. цетињски изасланик боље види) умијешам у људе данаске, и спожнам са такизијем свијетлијем лицима, оно бих ти се молио, да ми доставиш о њему на Цетиње Господару и милисторима: не беше ли ми ra иментовали барем за „саклетара“ уз овога сретњега но и новога пријесједника, кад му не мога бит’ за пријесједника, те да не сједи бреспослен, док и његова ура и ред стигне. А учеван је и жнавен око свачега и вјеш’ је овазијем „канцуларскијем" работама, да се не боји једног по једног мајковића на ни’шицку пољану што гаће веже и дријеши, да му га може доскочит’ а камо ли прескоч rr’... — Па гледаћемо, гледаћемо... прогунђа секретар, осмјехујући се испод брка и погледајући испод ока на дружину која се тресијаше од смијеха. — Е, овако ти фала!.,. рече ограшен Перун, скидајући капу и удаљујући се на један побочни сокак. Али не одмаче ни пет корака, но се на једном заустави и повика: