Delo

ФРАНЦУСКО НОВЧАНО ТРЖИШТЕ1 I. Увод II. Француско банкарство: 1. Banque đe France. 2 Велнкм кредитни институти: а) Credit Lyonnais; б) Societe Generale; в) Comptoir National. 3. Друге париске банке: а) Credit Jndustriel; б) Пословне банке; в) Приватне банке. 4. Провинцијске банке. 5. Општа карактеристпкл француског банкарства. III. Париска Берза. IV. Закључак. I. У В О Д. Мали је број оних земаља, које располажу са толико слободних капитала, да не само што задовољавају сопствене потребе, него још и зајме иностранству. У ове државе могу се убројати: Енглеска, Француска, Немачка, Белгија и Холандија. Али ни једна од тих земаља не извози од својих капитала у толикој мери и у тако велики број страних држава, као што то чине Енглеска и Француска. Отуда су ове две земље с правом назване банкарима света. Немачка Царевина, и ако је по своме народном богаству и по емисији папира готово једнака са Француском — у погледу емисије страних папира далеко изостаје иза Француске 1 Литература: А. Aupetit, L. Brocard, Ј. Armagnac, G. Delamotte, G. Aubert, Les grands marches financiers. Paris, 1912. — Maurice Brion, L’exode des capitaux fran^ais a Г etranger. Paris, 1912. — Pierre Ribayrol, De Г organisation bancaire cn Francc. Toulouse, 1912. — Eugen Kaufmann, Das franzosische Bankwesen. Tiibingen, 1911. — Bernhard Mehrens, Die Entstehung und Entwickelung der grossen franzosischen Krcditinstitute. Stuttgart, 1911. — Lysis, Contre Г oligarchie financiere en France (,La Revue“ 1906 и 1907). — Testis, La verite sur les propos de Lysis. (,,La Revue politique et parlementaire" 1P07). — X., La querelle de Lusis et de Testis jugee par Minos („Journal des Economistes”, Janvier 1908). Yves Guyot, La campagne contre lcs societes de credit. („Journal des Economistes'1, Novembre 1909). — C-te de Saint-Maurice, Lcs instruments inodernes de la politique etrangere. Paris, 1912. — Dr. Милорад Недељковић, Страни капитали у Србији и њихов значај. Београд, 1912. — Годишњп извештаји појединих париских банака.