Delo

„ГОСПОДИН“ БОЖО 289 најбоља награда поштеном зноју и најцарскија повеља свакога племства и правога господства? Перун је разборито и увидио и искусио све то. А његова се кућевићска машта тек сад разбуктала и жеље развиле. И, кад-год би се ђе у друштву, било на улици, било на сијелу код кога познаника, било на пазару, било на копању или корубању, било у Хрњезовој кафани међу главарима, појавио, сио и запричао, старао би се, да увијек затури и навије говор око рада на Петровој Главици, и да свима и свакоменагласи: да је ту први „саклетар“ — „господин“ Божо, и како ће он, ако му Бог да здравља те настави како је отпочео, убрзо крешити за „капетана од свија грађевинах господаревијех". А Божу би, уочи сваке неђеље, кад би му он донио зараду, опетовао једну и исту читанију: — Аха, соколићу од сокола! Амо те жућаке, те „напољуне“, да се, разумијеш ли се, похитрамо ш њима ка’ ж џиџама... Служи, синак, служи тако нашега пресвијетлога Гошподара и Црну Гору малу али јуначку и силну и славну мајку Мошковију. И не љути се е ти је мали бокун према твојој наутици и твоме знавенију и соју и ћоку и имену твоме запа’, — јер је реда, сине, у данашњи вакат, почет’ с почетка: а и џенерали почињу службу прво с десечара, док не дождену до „милистора“. Те и ти: прво писар, па „саклетар“; па би мога’ Бог дат’, ка’ си то ваљан и умјешан око свачеса, да дочују за те и твоју младос’ и љепоту наш премилостивени Господар и цар све-русински, па да ни те иментују и за капетана од државнија’ радовах и грађевинах и за командијера од гарде и за концула на је’ропински конгрес у Берлин, и то све обједном и уједно; па да, помолећи Бога, иза тога, и до великосудије и до „благодијера“ и џенерала па и до „амиралаја“ над мошковскијим вапорима доћераш. А хбј, бож’а ти је вјера, — јер жнаш ти, да и Бог на праве кућиће гле’а бољијем очима но на чесову тутуш и нмкоговину; а не заборави, да си ти Мартиновић!... (Наставиће се) Невесињски. Дело, кн>. 68. 19