Delo

292 Д Е Л О Енглески пласмани су још већи и од француских. По рачуну сер Џорџа Пеша у 1910 год. сума енглеских капитала пла^ сираних у иностранству износи 80 милијарди динара. Иначе се њени годишњи пласмани у стране папире цене на преко 4 милијарде динара. Енглеска дакла пласира веће суме у стране папире, него и Француска, али међу овим страним папирима прво место заузимају папири њених колонија. Од енглеских пласмана, у иностранству половина је пласирана у енглеским колонијама. Међу страним државама Северне Америчке Државе су њен највећи дужник (17 милијарди динара), затим Канада (9 милијарди динара) и т. д. Уопште Енглеска је у Америци пласирала више од половине својих капитала у иностранству (53% или 42,5 милијарде динара), а у Европи само 5% или 4 милијарде динара (највише у Русији — 1 милијарду). Француско тржиште, на против, емитује поглавито папире европских држава. Највећи дужник Француске је Русија са 12 милијарди динара, затим Шпанија и Италија са по 3 милијарде и т. д. Сем тога француско новчано тржиште емитује већим делом папире са сталним дохотком (државне обвезнице), док Енглеска емитује већим делом (2 3) индустријске папире. Према овоме, кад је реч о зајмовима страних држава, а нарочито кад је реч о зајмовима европских држава, онда ни једно друго новчано тржиште на свету нема оног значаја, који има париско новчано тржиште. У овом погледу ни једна друга држава не носи име „банкара света“ са више права него Француска. Она зајми целоме свету, а европским државама највише. Србија такође не чини изузетак. Ако не узмемо у обзир она два зајма, закључена 1867 и 1876 год. у Русији под изузетним околностима и у незнатним сумама (један у износу од 200.000 дуката. а други у износу од 1,836.405 рубаља), онда је француско новчано тржиште било прво, на које је наша држава изашла апелујући на свој кредит. То је било 1881 год. Од тога доба па до данас Србија се највише и најчешће обраћала Француској, кад јој је требало новчаних средстава. Српски државни дуг износио је 31. децембра 1912 год. 658,821.000 динара. Од ове суме долази на Француску 524,372.500 динара1. Француска је дакле главни кредитор Србије и она ће то несумњиво и у будуће остати. Бар 1 О. Фишер, Садашње стање наших државних дугова. („Економист0, од 1. марта 1913 год.).