Delo

ФРАНЦУСКО НОВЧАНО ТРЖИШТЕ 293 за скору будућност нема изгледа да ће се ово стање ствари изменити. Енглеска, и ако богатија од Француске, чува свој новац поглавито за своје колоније. За новчане потребе европских држава она се слабо интересује. Њен интерес за Србију још је мањи због никаквих трговачких веза између обеју земаља. Немачка опет ставља готово све слободне капитале на расположење својој индустрији и трговини. Чак ни за сопствене државне потребе она нема увек у довољној мери потребних средстава. Политичке кризе и ратови последње 2—3 године имаће великог утицаја на њену финансијску снагу (ратни порез и т. д.). У каквом се положају она данас налази види се и по судбини последњег пруског државног зајма, који ни до половине није могао да буде уписан. Фијаско је био тако велики, да је свуда изазвао изненађење. Њему је следовала једна званична изјава, да ће се Немачка за неко време уздржати од емисије зајмова страних држава. Стога ће за наше будуће зајмове остати још увек само ■француско тржиште потпуно отворено. Тамо је, по извесним оценама, нагомилано данас на 8 милијарди динара, који само чекају повољне политичке прилике па да буду пласирани. Из ове огромне суме моћи ће се задовољити целокупна наша новчана потреба, ма колика она била. У Француској ћемо уосталом и најповољније услове добити, јер је тамо новац најјевтинији. Средње дисконтне стопе износиле су прошле године: На крају 1912 године званични дисконт је износио у Паризу 4%, у Лондону и Брислу 5%, у Берлину, Бечу, Риму и Петрограду 6°/о\ Зато што је Француска наш главни кредитор, зато што смо од ње увек зајмили и што ћемо од ње и у будуће зајмити познавање француског новчаног тржишта, његове организације, 11 Compte rendu des operations de la Banque de France pendant Г annee 1912. Стр. 15. у Француској „ Енглеској „ Холандији „ Швајцарској „ Белгији „ Немачкој „ Аустрији 3,37% 3,77% 4,00% 4,20% 4,41% 4,95% 5,15%