Delo

294 Д Е Л 0 његових карактерних особина, има за нас особитог значаја. Потребно је добро познавати тржиште, с којим имамо тако тесних и многобројних веза. Томе циљу упознавања има да послужи овај рад. Француско новчано тржиште биће овде посматрано нарочито с обзиром на стране зајмове (емисија и трговина папирима), који се на њему закључују. У одељцима који следују биће изложена банкарска организација Француске, почињући од највеће и најважније банкарске установе, Banque de France, па до малих приватних и провинцијских банака, јер су банке резервоари, у које се скупљају слободни капитали, да после буду претворени у папире од вредности и т. д. Затим ће бити речи о Париској Берзи, као месту, где се врши трговина папирима. У завршном одељку биће у кратко резимирани резултати, до којих се долази на основу ових проучавања. II. ФРАНЦУСКО БАНКАРСТВО. 1. Banque de France. Banaue de France (Француска Народна Банка) je основана 1800 године приватним, акционарским капиталом од 30 милиона динара. Она је имала право да емитује новчанице, али је ово право претворено у монопол тек 1803 год., и то само за престоницу, а 1848 год. и за целу француску територију. Године 1848 ишчезле су све локалне, окружне новчаничне банке, а остала је само једна новчанична банка: Banque de France у Паризу. Тада је њен капитал износио 91,250.000 динара. Данас је он два пута већи: 182,250.000 динара. Закон утврђује једну цифру као максималну границу, до које Банка сме да издаје новчанице. Ова максимална граница нема никаквог практичног значаја у нормалним приликама, јер је стварна новчанична циркулација далеко испод ње, а чим би се новчанична циркулација приближила овој максималној граници, одмах би се граница новим законом померила. Тако је максимум за издавање новчаница стално повишаван. По закону од 1879 године максимум је износио 3.200 милиона, 1906 године 5.800, а према конвенцијама од 1911 године 6.800 милиона динара. (Међутим максимална циркулација новчаница у 1912 години била је само 5.724 милиона динара). Остављајући на страну ову на овај начин повучену максималну границу, која нема никаквог