Delo

296 Д Е Л О како трговцима обично није лако снабдевати менице са три потписа, то они своје менице подносе другим приватним банкама, па ове банке после реесконтују те менице код Народне Банке. На овај начин Француска Народна Банка се јавља поглавито као банка реесконта. Директан саобраћај са публиком је од мањег значаја и тек у последње време њему се обраћа више пажње. Менице могу да гласе на најдужи рок од 90 дана; иначе је просечни рок око 25 дана. Како стоји величина есконта Француске НароднеБанке према другим великим француским банкама види се из ових података1: Као што се види, менични есконт Француске Народне Банке је мањи од есконта понеких великих банака. Сем тога овај је есконт у току времена опао: 1881 године он је износио преко 45 милиона, данас је спао испод 20. На супрот овоме порасли су ломбардски послови Француске Народне Банке. Они су износили 1881 године 11, а 1909 године 18 милиона динара'2. Банка нерадо прима депое. На овај начин она је заштићена од наглог повлачења новца у случају криза. Она не плаћа на депое никакав интерес. Стога су депои и контокуренти код Француске Народне Банке незнатни према сумама, које се налазе код других великих банака. Тако они у округлим цифрама износе код3: Француске Народне Банке 500 милиона динара Credit Lyonnais 2000 Societe Generale 1500 „ Comptoir National 1200 „ „ Дисконтна политика Француске Народне Банке од великог је значаја за цео свет, јер се ни у једној другој европској емисионој банци не налазе нагомилане толике суме златног метала, као у Француској Народној Банци у Паризу. Њена метална готовина износила је 1912 године4: В. извештаје дотичних банака за 1912 год. 2 Kaufmann, стр. 53. 3 Ribayrol, ор. cit. 4 Compte rendu ctc., стр. 14. 1912 године: есконт: 19,167 милиона динара Француска Народна Банка Credit Lyonnais Societe Generale Comptoir National 17,617 46,009 19,991