Delo

ФРАНЦУСКО НОВЧАНО ТРЖИШТЕ 297 у злату — максимум „ „ — минимум „ „ — просечно у сребру — максимум „ „ — минимум „ „ — просечно 3.303.300.000 динара 3.170.900.000 3,239.000.000 819.600.000 689.200.000 788.900.000 укупна метална готовина: — максимум — 4,102.900.000 динара — минимум — 3,895,700.000 „ — просечно — 4,027.900.000 Како стоји метална готовина Француске Народне Банке према металној готовини сродних банкарских института у другим европским државама види се из ових података за 1909 год.1: Француска Народна Банка 4392 милиона динара Руска Државна Банка 3338 п м Аустро-Угарска Банка 1798 V w Шпанска Банка 1215 м п Немачка Царевинска Банка 1134 п п Талијанска Банка 1050 п w Енглеска Банка 1005 w » Као што се види, ниједна европска новчанична банка не располаже ни приближно толиком металном готовином, као Француска Народна Банка. Ова огромна величина банчиног анкеса чини, те и при већем повлачењу жутог метала из Банке не наступа одмах повећање дисконтне стопе, ка.о што је то случај код емисионих банака у другим земљама. Стабилност дисконтне стопе је појачана још и могућношћу, коју биметализам пружа Француској Народној Банци, да исплате у неограниченим количинама врши и сребрним петодинарцима. Отуда велика стабилност у банчиној дисконтној политици. Промена дисконтне стопе спада у Француској у реткости, док су оне у другим земљама врло обичне појаве. За време од 1898—1912 године кретање дисконтне стопе код појединих емисионих банака било је овако'2: број мењања највиши најмањи просечно диск. стопе став у °/о став у % 1898—1912 Француска 14 4,5-2 3,03 Немачка 60 7,5 3 4,50 1 R. G. Levy, Banques d’ emission, стр. VI—VIII. - Compte rendu etc. стр. 15.