Delo

308 Д Е Л 0 цуској. То је прва карактерна особина француског банкарства. Друга карактеристика француског банкарства лежи у томе, што> нема банкарског специјалисања. И ако међ француским банкама постоји извесна подела рада и подела сфера утицаја кад су у питању стране емисије, ипак у погледу банкарских послова не постоји специјалисање. Француске банке се баве у исто време и есконтовањем меница и примањем улога и ломбардским пословима и емитовањем папира од вредности и учешћем у индустријским предузећима. Једна банка (ово нарочито важи за велике кредитне институте) врши у исто време све те послове. Француско банкарство се најзад врло радо одаје емисијама страних папира. То је његова трећа карактеристика. Чак и провинцијске банке, које би се првенствено требале да посвете потпомагању трговине и индустрије свога краја, организоване у један синдикат, Societe Centrale, узимају учешћа у емисијама папира страних држава. III. ПАРИСКА БЕРЗА. Париска ефектна берза спада међу нзјвеће светске берзе. По величини она долази одмах после њујоршке и лондонске. Око 40 страних држава имају своје папире, који се купују и продају на Париској Берзи. Број ових папира непрестано расте и умножава се. Али сви ови папири не уживају званичну коту на берзи. Давање коте јесте право Министра Финансија, које се базира на једној ордонанси од 1823 године. Пре ове године трговина страним папирима била је потпуно забрањена берзанским маклерима. Поводом једног шпанског зајма, ордонансом од 12. новембра 1823 године, укинута је ова забрана. Доцније се ова ордонанса двојако тумачила: по једнима, ова ордонанса даје право влади да код сваког зајма даје посебну, специјалну дозволу за котирање на берзи. По другима — њихово тумачење изгледа нам тачније — ова је ордонанса општег карактера, она представља општу дозволу за све стране зајмове, као што је раније и забрана била општа. Ипак се влада држи првог тумачења. Стога њено право почива више на једној дугутрајној практици, него на позитивном законодавству. Тако Министар Финансија за сваку емисију издаје специјално одобрење. Кад једна страна држава или друштво добије ово одобрење, онда се дотичном врстом папира може слободно трговати на Париској Берзи. Тај одељак Берзе, у коме се врши трговина папирима