Delo

француско новчано ТРЖИШТЕ 309 званично котираним, назива се Паркет (Parquet). Број маклера {agents de change) у Паркету је ограничен на 70. Они су државни чиновници и њихово је звање у ствари наследно. Организовани су у једну Синдикалну Комору (Chambre syndicale des agents de change), која води надзор над њима, расправља спорове, представља их према трећим лицима и т. д. Маклери су солидарно одговорни за све обавезе, које проистичу из берзанских терминских послова. Отуда на Париској Берзи постоји готово апсолутна сигурност за публику у погледу берзанских послова. Маклери су подељени на шест група. У свакој од ових група тргује се специјалном врстом папира. Ако један страни папир ма из кога разлога не добије одобрење за званичну коту, то ипак не значи, да су њему врата Париске Берзе потпуно затворена. Што се обично увек жели да се један папир званнчно котира на Берзи, то је поглавито због тога, што ова кота значи једну врсту гарантије за ваљаност тога папира. Котирање у Паркету представља добру рекламу за један папир. Али и ако није добио званичну коту, сваки страни папир може слободно да циркулише у Француској, само ако је снабдевен прописном таксом од 2°/о. Без министровог одобрења он не може да доспе у Паркет, али може у један други одељак Париске Берзе, који се назива Кулиса (Coulisse, Marche libre, Marche en Banque). Кулиса je постала као слободан трг, поред званичне, монополисане Берзе (Паркета). Између Кулисе и Паркета дуго времена је вођена борба. Паркет је тражио укидање Кулисе, а Кулиса је тражила укидање Паркета. Најзад је законом о берзи од 1898 године и узајамним споразумима учињен крај овим размирицама и оба одељка постоје један поред другог. И Кулиса је организована (постоје три синдикалне коморе), улазак у ред Кулисионих маклера је отежан и тако је и она сада у многоме изгубила свој карактер „слободног трга“. Њене заслуге за париско новчано тржиште су врло велике: многи страни папири одомаћили су се у Француској једино преко Кулисе. Годишњи обрт Кулисе је много већи него Паркета (од прилике 2/з према х/з). Од 6 државних зајмова, колико их Србија данас има, на Париској Берзи нотирају се: 4% рента од 1895 године 5% зајам од 1902 „ 472% рента од 1906 године 472% рента од 1909