Delo

312 Д Е Л 0 милиона динара зато што ова држава није хтела да поручи топове код Шнајдера и поред повољног мишљења једне војне комисије1. Ово одбијање коте односи се наравно само на Паркет, али по правилу такве папире не прима ни Кулиса. За државу зајмотражиоца спајање зајма са поруџбинама значи увек поскупљивање артикала, које хоће да набави. Уживајући привилегисани положај, лиферанти обично повисе цене. Само то ипак није велика несрећа за дотичне државе, јер ако се стави услов везе зајма са набавкама, онда је држава која зајми у положају да тражи повољније услове самога зајма. Зато често пута резултат може да буде овакав: држава која зајми добија повољније услове за сам зајам, али плаћа скупље своје наруџбине. То се двоје дакле од прилике компензира. Али у колико су повољнији услови зајма за државу дужника, у толико су они неповољнији за публику, која купује те папире. Тако иа крају крајева целу ту операцију ради потпомагања домаће индустрије може да плати сама француска публика. Положај банака у оваквим случајевима је врло деликатан, јер оне имају да посредују између државе која зајми и Министра Финансија, који ставља услове за коту. Трудећи се да помире та два гледишта, оне чине извесне уступке зајмотражиоцу, али зато оне ипак на другој страни ваде штету, суделујући у добити оних лифераната, који се^користе закљученим зајмом. Банке, које остварују зајам, с правом ће тражити извесну накнаду од лиферанта, коме је тај зајам донео користи. Од тежих последица за зајмотражиоце јесте онај споразум између француских банака. То је трећа карактеристика француског новчаног тржишта. Споразум између банака готово оне могућава сваки избор. Зајмотражилац је упућен на извесну групу банака. Он има с њом да преговара или да иде из Француске. Банке су разграничиле сфере утицаја, поделиле посао и тако рећи монополисале француско новчано тржиште. На њему нема конкуренције и отуда су услови за стране зајмове, сразмерно према интересној стопи у земљи, врло тешки. Као што смо поменули, рачуна се да банке имају око 10% чисте добити. Најмање још толико треба рачунати да износе њихови трошкови око закључивања зајма: награде посредницима, плаћање реклама, потплаћивање новина и т. д. Може се онда мислити шта све имају да плате државе дужници кад закључују зајмове у Француској. 1 Brion, стр. 156.